Магазин
Нутрициониста открива истину о "здравим" уљима
Један од најконтроверзнијих састојака за кување у нашим кухињама су уља. Док нека "обећавају" здравствене користи као што су јачање здравља срца и мозга, за друга се сматра да повећавају ризик од срчаних болести. Једна су здравија за припрему салата, док су друга бољи избор када је реч о кувању и пржењу хране. Маслиново, сунцокретово, кокосово, уље уљане репице - на тржишту данас имамо велики избор уља - шта препоручују стручњаци?
Када је реч о избору уља у обзир не треба узимати само њихово порекло и садржај, већ и тачку на Целзијусовој скали на којој се оно разлаже и постаје штетно за конзумацију. Нека се не препоручују за кување и из практичних разлога, попут додавања ароме јелу које не би требало да је има.
Кокосово уље
Кокосово уље се често рекламира као здравија опција, али стручњаци се са овом класификацијом и не слажу. Кокосово уље ива веома висок садржај засићених масти - око 13 грама на 15 милилитара уља - што је скоро половина препорученог дневног уноса.
Претпоставља се да је разлог што га толико хвале чињеница да је богато лауринском киселином, која подиже ниво ХДЛ ("доброг" холестерола) у крви, захваљујући чему се смањује ризик од кардио-васкуларних обољења.
Ипак, стручњаци саветују да се његов унос ограничи: "Кокосово уље би требало користити умерено, јер оно свакако подиже укупан ниво холестерола. Осим тога, не желите да свако јело има укус кокоса", навео је нутрициониста Роб Хобсон.
Маслиново уље
"Екстра девичанско маслиново уље је богато мононезасићеним мастима и антиоксидансима, који су здрави за срце и имају мању вероватноћу разлагања на високим температурама", навео је Хобсон, образлажући због чега би за кување радо користио ово уље.
Истина, маслиново уље је добар избор за кување само уколико је температура на којој се храна припрема нижа од 190 степени Целзијуса. На температурама које су више оно има тенденцију да отпушта слободне радикале, који нису добри за наше здравље.
Ова врста уља је уједно богата и полифенолима - хемијским једињењем које позитивно утиче на смањење упалних процеса у организм. Оно истовремено доприноси и побољшању здравља крвних судова и мозга.
Уље од уљане репице и ланеног семена
Највећи конкурент маслиновог уља, када је реч о кувању, јесте уље уљане репице, које такође има висок садржај мононезасићених масти које смањују ризик од кардио-васкуларних обољења.
Такође оно садржи и мање засићених масти - само 1,1 грам по порцији. Уље уљане репице садржи и алфа-линоленску киселину, која се налази и у риби, а која је неопходна за здрав рад срчаног мишића и правилно функционисање мозга.
Уље од ланеног семена има сличне карактеристике као и уље уљане репице, с тим што има за нијансу бољи однос омега-3 и омега-6 масних киселина од других врста уља из семена. Ипак, оно има нижу тачку димљења, а значи да није толико погодно за припрему хране на високим температурама.
Сунцокретово уље
Сунцокретово уље је на лошем гласу због посебно високог садржаја омега-6 масних киселина, која у случају недостатка омега-3 масних киселина може довести до развоја инфламанторних процеса, пренео је Дејли Мејл.
Да ли то значи да сунцокретово уље треба избацити из употребе? Не, оно је савршено здраво за употребу, с тим што би требало водити рачуна да његов унос буде у умереним количинама, мишљења је експерт.
Такође, оно има и мање засићених масти од маслиновог и кокосовог уља - око 1,5 грама по порцији. Осим тога, ова врста уља има много вишу тачку димљења од свих других уља, због чега је најбољи избор за кување и пржење на високим температурама.
