Најмистериознији врх Урала: Благо скривано више од 20 векова случајно пронашли ђаци

Врх Азов је само један од врхова Урала, који због специфичности састава његових стена, има и веома специфичан облик - он је испресецан многобројним усецима и пећинама и прекривен оштрим каменим шиповима различите висине. Због свог необичног изгледа је овај врх Урала обавијен и велом мистерије, како у древна времена, тако и данас.

Разбојник Азов и лепотица Азовка

О томе како је врх Азов добио име научници никако не могу да се усагласе, али је званична верзија да је назив потекао од речи "азау", која у преводу са татарског језика значи зуб. Ипак, ова верзија је за туристе јако досадна, па за њих, а и све љубитеље мистике, постоје чак 2 легенде, од којих се не зна која је занимљивија и живописнија.

Сагласно првој легенди, врх је назван у част разбојника које је са својом екипом пљачкао караване који су тим путем пролазили. Када су власти коначно ухватиле разбојнике наређено им је да све покрадено спакују у пећину и затворе је каменом, ради боље безбедности. Затим је атаман (старешина народа),  упитао ко ће од њих да чува пећину, јавио се момак по имену Азов, кога је отоман одмах упуцао.

Друга легенда каже да се у недрима Урала, баш на месту где је Азов, скрива велика количина злата, коју су  у пећини сакрила племена која су ту живела у стара времена. Њима оно није било преко потребно, па су га дали на чување девојци по имену Азовка. Од тада до данас то злато није пронађено, а верује се да ће онај који открије где се оно налази добити и руку и срце Азовке, која га вековима чува.

Некакво благо је ипак откривено

Поменуте пећине (једна или више њих) никада нису пронађене, али је откриће из 1940. године истраживачима дало наду да ове легенде нису само пуке измишљотине. Приликом обиласка Азова, школарци из околине Урала, чувши да се ту негде крије благо, почели су детаљно да претражују територију и испод једног великог камена на самом врху пронашли мноштво бронзаних фигурица.

Ово откриће је археологе шокирало, јер се терен пре тога неколико пута темељно претраживао. Након тога, они су наставили да обилажењем околине и убрзо пронашли скровито место са још 10 различитих фигурица. Ипак, нико није успео да објасни због чега су све оне биле постављене усправно и то окренуте ка истоку. Укупно је откривено 33 предмета.

Међу мистериозним артефактима било је свачега: и ручка копља и огледало у бронзаном оквиру и брошеви, па чак и ликови паганских божанстава који су имали човеколике црте лица. Сви они датирају још из 4. или 3. века пре нове ере и дело су руку народа Манси, који је у то време долазио на врхове Урала како би се поклонио својим божанствима и принео им жртве.