Магазин

Моћ ума или опасна илузија: Како су славне личности утицале да "манифестовање" буде реч године

Лејди Гага, Дрејк, Аријана Гранде и Симон Бајлс су умногоме допринели популаризацији концепта манифестовања (manifesting) - веровања да позитивне мисли и став могу да промене ток живота на боље. Упркос томе што многи тврде да овај концепт није научно доказан ни валидан, интересовање за овај појам је толико велико да је Кембриџ речник прогласио енглеску реч "манифест (manifest)" за реч 2024. године.
Моћ ума или опасна илузија: Како су славне личности утицале да "манифестовање" буде реч године© Canva/Hailshadow

Манифестовање се односи на концепт сањарења о позитивним догађајима и исходима у животу, у толикој мери да верујемо да ће се сигурно обистинити. Слично је позитивном размишљању, али манифестовање одлази корак даље, јер многи људи сматрају да им само ове позитивне мисли и став могу одредити судбину и будућност.

"Манифестинг" је већ неко време популаран тренд на друштвеним мрежама, тако да није први пут да се појављује у јавности. Али ове године је реч "manifest" прегледана преко 100 хиљада пута на званичном сајту Кембриџ речника, те су главни уредници рекли да ју је управо то учинило најтраженијим појмом ове године, који је заслужио да освоји титулу речи године.

Осим на платформама попут Инстаграма и ТикТока, реч "manifest" је постала популарна и због славних личности које тврде да је манифестовање заслужно за њихов успех. Звезе попут Лејди Гаге, Дрејка, Аријане Гранде и гимнастичарке Симон Бајлс су јавно говориле о значају који је ова реч имала за њих и њихове каријере.

Међутим, неки стручњаци сматрају да колико год идеја о манифестингу постане позната и прихваћена, то не значи да је валидна. Веровање да се нешто може манифестовати, то јест остварити у реалности само помоћу позитивног размишљања, није утемељењо у науци, упозорава др Сандер ван дер Линден, аутор књиге "Психологија дезинформација" и професор социјалне психологије на Универзитету Кембриџ.

"Манифестовање психолози називају "чаробним размишљањем", то је општа илузија да специфични ментални ритуали могу променити свет око нас. Стекло је огромну популарност током пандемије, а клипови на ту тему имају милијарде прегледа, укључујући популарну методу 3-6-9, која захтева да запишете своје жеље три пута ујутру, шест пута поподне и девет пута пре спавања, па ће се остварити," додао је за "Гардијан".

"Ово подстиче опсесивно и компулзивно понашање без видљивих користи. Али не можемо кривити људе што су то покушали, посебни када су истакнуте познате личности отворено "манифестовале" свој успех."

Додаје је ово чак може бити и опасно, јер постоји могућност да ће се многи ослонити на манифестовање за решавање озбиљних животних проблема, за које је заправо потребно размишљати реално. Каже да постоји велики број истраживања о вредности позитивног размишљања и постављања циљева, али да је кључно разумети разлику између моћи позитивног размишљања и мењања исхода стварности својим умом кроз манифестовање - прво је здраво, а друго је псеудонаука, тврди професор.

image