Руска кухиња је много више од хране - то је спој историје, културе и ризнице укуса који милују непце. Ипак, поједине намирнице које се користе за припрему јела, као и сама јела, у странцима изазивају веома помешане емоције - од тога да сумњају да је нешто уопште јестиво, до тога да не знају са чиме би их јели.
Сало - "брат од тетке" српске сланине и италијанске панчете
Љубав према салу се у Русији преноси са генерације на генерацију. Усољено, димљено, пржено - сало се савршено комбинује са црним хлебом (најчешће бородинским) и белим луком. Странцима сало (на њихову жалост, јер не знају колико је заправо укусно) не улива много поверења, највише зато што изгледа као сланина "сапуњара" - без много меснатих делова, Али, ово се у Русији сматра деликатесом који ни један Рус неће одбити, посебно ако се послужи уз чашицу вотке.
Сушена риба - руски специјалитет који изазива забуну
Каспијска плотица, деверика и друге сушене врсте рибе се често могу пронаћи на руској трпези, нарочито током неког неформалног дружења или гледања утакмице. Овако послужена риба се најчешће комбинује са хладним пивом, што је странцима потпуно незамисливо! У другим земљама риба се најчешће служи свежа или димљена, док се сушена доживљава као покварена. Али не - у Русији је ово прва асоцијација на безбрижне вечери на обали језера уз звуке гитаре.
Хељда - руска "суперхрана" у коју странци сумњају
За руски народ је хељда синоним за здраву исхрану, док је за већину становника европског континента она (још увек) храна за животиње. Ова "суперхрана" је богата витаминима и аминокиселинама, који се може служити уз све - и уз месо (најчешће пилетину) и са млеком и мало шећера (као каша), па чак и без ичега, само уз додатак коцкице маслаца. Руси често од хељде праве и "магични" напитак за деткосикацију организма и "скидање" вишка килограма.
Холодец - "желе од меса" који се топи у устима
Објаснити странцу шта је холодец је за Русе јако тежак задатак, премда када се каже да је то "желе од меса" он обично остаје без текста. Холодец се појавио још у 16. веку, како се остаци меса након богатих трпеза не би бацали, већ "рециклирали". Данас се он обавезно служи на свакој прослави, а нарочито за Нову годину, а домаћице се међусобно утркују чији ће холодец бити боље. Србима овај специјалитет није стран, јер су пихтије популарне и овде, али је ипак укус мало другачији.
Семенке сунцокрета - "зараза" којој ни један Рус не може одолети
"Стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве", описивао је Михаил Булгаков свој презир према грицкању семенки, јер, скоро да нема Руса који им може одолети. А како би им и одолео - оне су толико "заразне" да се могу грицкати сатима, а затим и исто толико скупљати љуспице које су се током забаве разлетеле свуда около. Феноменом грицкања семенки позабавили су се и психолози, објаснивши да је процес изузетно умирујућ, а опет и "безгрешан", јер су оне нискокалоричне, а и здраве.