У Русији се говори више од 150 језика, а ових 7 су најтежи за учење и разумевање

Највећи део лингвистичке разноликости подељен је у четири основне категорије: алтајски језици, индоевропски, северно-кавкаски и уралски. Сваки од језика који се користе у Русији је комплексан на свој начин, а ових 7 слове за најзахтевније за учење и готово немогуће за разумевање за оне који нису из тог региона.

Табасарански језик

Табасаранским језиком говоре народи који живе у Дагестану и пределима северног Кавказа, а због своје комплексности он се нашао и на списку 10 најтежих језика на свету, па и у Гинисовој књизи рекорда! У овом језику постоји између 44 и 52 падежа (чак ни лингвисти не могу да се сложе), азбуку чине 54 слова, док се речи деле на 10 подречи. Глаголи се у овом језику мењају не само по временима, него и по броју и роду, али зато не постоје предлози, већ се они компензују "послеглаголима". Овим језиком у Русији говори више од 126 хиљада људи, а због њихове расутости по региону створила су се чак и 3 засебна дијалекта. 

Ескимски језик 

У ТОП 10 најтежих језика на свету убраја се и ескимски језик, који користе ескими - становници крајњег севера Русије, али и становници америчког дела Аљаске. Ескимски језик је подељен на два дијалекта - чаплински и наукански, којима се служи само 500, односно 50 становника. Ескимски језик је јединствен по томе што има чак 63 различите форме глагола у садашњем времену. Уједно, то је и врло дескриптиван (описан) језик: реч која свуда у свету звучи исто, интернет, на ескимском се каже ikiaqqivik, што има и значење "пут кроз слојеве".

Абазински језик 

Абазински језик је такође веома специфичан: азбуку чини чак 71 слово, од којих су само 6 вокали. Језик обилује звуковима који подсећају на звиждање и шиштање, док поједине речи чине комбинацију оваквих гласова. Чак и минимална промена у начину изговора речи драстично може променити смисао, па је самостално учење језика практично немогуће. Осим тога, абазински језик, којим се свакодневно служи око 30 хиљада становника Карачајево-Черкесије, је богат и различитим граматичким категоријама глагола, који имају изузетно сложен систем промена по броју и временима.

Калмицки језик

И док се у абазинском језику већина речи састоји од консонаната (претежно праскавих), у калмицком језику доминирају вокали, којих има чак 18 и који се деле на кратке и дуге. Примера ради, реч "уул", коју чини дуго, двоструко "у" и слово "л", значи планина, док реч "ул", са кратким "у" значи ђон. Другим народи у разговору једва да и осете ове разлике, али оне итекако мењају смисао изреченог. Носилаца калмицког језика на територији Русије има нешто више од 80 хиљада, а сви они припадају монголској групи народа и насељавају претежно сам југ земље. 

Вепски језик

Вепским језиком говоре народи прибалтичке регије земље, настањени у Карелији, Вологодској области и Лењинградској области, којих има нешто мање од 4 хиљаде, према подацима пописа становништва. Етнографи сматрају да се у стварности носилаца овог језика много више. У вепском језику има између 10 и 24 падежа (као и у случају табасаранског језика, лингвисти не могу да се сложе), а оно што га посебно истиче од осталих јесу поједине форме множине именица, које се формирају коришћењем "послеглагола". Осим тога, падежи у вепском језику имају више значења: примера ради, падеж инесив-елатив настаје додавањем суфикса -s (-š), а смисао се мења зависно од контекста.

Јакутски језик

На јакутском језику прича између 450 и 500 хиљада становника Русије, а без обрзира на то што он спада у групу туркијских језика, он се и доста разликује. У јакутском језику постоји велики број облика глагола који описују радње које се одвијају у садашњем времену, док за исказивање радњи из прошлог времена постоји чак 8 различитих начина. Зависно од форме, радњи се додељује и време у прошлости: недавно, раније, последично, у више наврата (епизода), континуирано, давно, давно и у више наврата, давно и континуирано. Јакутски језик одликује и 16 вокала, који се, као и у калмицком, деле на кратке и у дуге. Дуге настају спајањем 2 иста гласа, као на пример "аа" или "ии" или "уу".

Андијски језик 

Андијским језиком говори око 5,8 хиљада становника, претежно настањених на подручју Дагестана. Интересантно је да се у овом језику именице мењају не само по падежима, већ и по 7 различитих локација! Другим речима, облик речи зависи и од тога где се конкретно нека радња одвија - да ли, на пример, у кући или у кућама. Још једна занимљива специфичност андијског језика јесте у томе што постоје очигледне разлике између исте речи зависно од тога да ли је изговара особа мушког или женског пола: тако, примера ради, ће мушкарац за себе рећи "дин", а за другу особу "мин", док ће девојка за себе рећи "ден", а за другу особу "мен", као "ја", односно "ти".