Старије особе које су у вези а не живе заједно су срећније, каже студија

Људи старији од 60 година које се забављају попут двадесетогодишњака изгледа да могу да уживају не само у социјалним, него и здравственим предностима. Наиме, партнери који се упознају у познијем животном добу и одлуче да не живе заједно имају доста користи за ментално здравље, говори ново истраживање. За разлику од оних који су у браку, њихов живот је без трзавица и обавеза која подразумевају одређену негу. Такође избегавају правне обавезе и институционално везивање које отежава излазак из несрећног брака, наводи се у студији Универзитета у Ланкастеру и Лондонског универзитетског колеџа.

Оспоравајуће је уверење да старији људи више преферирају конвенционалне аранжмане попут брака и заједничког живота - истраживање је показало да је за особе старије од 60 година, када започну нову везу имају тенедецију да буду заједно, али да одвојено живе. Испоставило се да је то најпопуларнија опција и 10 пута вероватнија од брака.

"Ако погледате млађе људе, они су у односу типа LAT (living apart, together), заједно су а живе одвојено јер не могу да приуште кућу, али за старије људе слика је потпуно другачија – то је дугорочан аранжман, а не привремено решење", рекао је професор.

Иако је студија показала да брак и његова правна заштита нуде нешто веће предности за ментално здравље код старијих од 60 година, утврђено је да је ризик по ментално здравље мањи код прекида оваквих веза у односу на развод брака или прекид заједничког живота.

Претходна истраживања су показала такође, да су користи за ментално здравље у браку и кохабитацији веће за мушкарце него за жене и да старије жене обично преузимају већи удео у кућним пословима и пословима неге у таквим односима.

Насупрот томе, старије жене и мушкарци имају сличне користи у погледу менталног здравља у партнерским везама у којима живе одвојено, према студији која ће ускоро бити објављена у Journal of Gerontology: Social Sciences.

Међутим, Ху је истакао да нису пронашли доказе да је LAT у порасту међу особама старијим од 60 година. "То није нова појава, али ново је интересовање", истиче професор и додаје:

"Треба препознати снагу ових веза која спајају различита домаћинстава, јер су важна за појединаца. Такође је занимљиво да је међу старијима који живе одвојено 64 одсто је живело на мање од 30 минута удаљености једни од других и односи су били родно равноправнији. Овакав однос је нека врста финог баланса између интимне заједнице и личне аутономије. Омогућава појединцима да задрже обавезе према постојећим породичним односима, а истовремено оставља простор за интимног партнера у познијем животу".

Ново истраживање се ослањало на податке из лонгитудиналне студије Уједињеног Краљевства и пратило је особе старије од 60 година, њихове односе и ментално здравље од 2011. до 2023. године. Истраживање је надовезало на раније студије које су се бавиле феноменом "живимо одвојено, али смо заједно" у целокупној популацији, откривши да је тај облик односа посебно трајнији међу старијима, изјавио је професор Јанг Ху.