Желите да постанете веган? Бирајте пасуљ и грашак уместо веганских пљескавица и биљног млека
Да би истражили здравствене предности 24 биљних алтернатива намирница као што су хамбургери, млеко, сиреви и друга храна животињског порекла, стручњаци са Универзитета у Оксфорду су узели у обзир бројне факторе - као што је њихов утицај на здравље човека и животну средину, али и њихова цена.
Природна биљна храна - као што су грашак, соја и пасуљ - имала је најбоље резултате у свим категоријама.
С друге стране, открили су да производња прерађене хране - биљно млеко, вегетаријански хамбургери и замене за месо као што су тофу и темпех - лоше утиче на природу, што доводи до климатских промена, а ова храна такође има и више цене у поређењу са непрерађеном (иако су, како су истакли, ове намирнице и даље боље од оних животињског порекла).
Закључено је да када би се конзумација свих врста меса или млечних производа у земљама са високим приходима заменила различитим алтернативама месу или млеку са истом количином калорија, могла би се смањити стопа преране смрти за око 5 до 6 процената, кажу истраживачи.
"Испитаници су имали највише здравствених користи када су конзумирали грашак уместо меса (6,1 одсто), затим темпех, пасуљ и соју (5,1 одсто до 5,7 одсто), вегетаријанске пљескавице и тофу (4 до 4,3 одсто) и вегетаријанске кобасице и вегетаријанску сланину (3,5 до 3,6 одсто)", рекли су истраживачи. Додали су да је међу млечним алтернативама, највећа здравствена корист забележена код сојиног млека (5,2 одсто), а затим код бадемовог млека.
Када је реч о продужењу животног века, већина промена била је повезана са повећаним уносом влакана (44 одсто), што је веома добро за здравље, а уједно и смањењем вредности лошег холестерола. Уочено је и повећање количине здравих масти и минерала калијума у организму.
Британски научници сматрају да када би појединац све калорије из меса или млечних производа заменио биљним алтернативама, људи би били склонији да конзумирају намирнице са мање масти и више влакана, јер би се организам постепено навикавао на њих.
Када је реч о климатским променама, стручњаци истичу да је сектор сточарства одговоран за већину свих емисија гасова стаклене баште повезаних са производњом хране и око 20 одсто укупних емисија гасова стаклене баште.
"Без промена у исхрани и рада на томе да буде засноване на биљним намирницама, утицај система исхране на животну средину могао би да представља озбиљан проблем у циљевима да се глобалне температуре одрже испод 2 степена Целзијуса пре индустријског доба. Наши налази сугеришу да је непрерађена биљна храна (соја, грашак и пасуљ) најпогоднија замена за месо и млечне производе," наводи се у истраживању.
"У поређењу са тим, прерађена биљна храна, попут вегетаријанских хамбургера и биљног млека, је више штетна за климу и скупља је од непрерађене хране, али и даље нуди значајније користи за животну средину, здравље и исхрану у поређењу са храном животињског порекла."
Истраживачи тврде да је смањење производње и потрошње меса и млечних производа у земљама са високим дохотком кључно за ограничавање климатских промена, губитка биодиверзитета и за побољшање здравља људи, преноси "Индепендент".
"На располагању стоји низ намирница и прехрамбених производа који би нам на много начина били од користи ако бисмо њима у исхрани заменили месо и млечне производе. Изненађујуће друго место иза пасуља и грашка заузела је традиционална индонежанска храна темпех, направљена од ферментисаног зрна соје, која задржава многа нутритивна својства соје без много прераде или адитива. Ове информације и релативно ниска цена дају јој предност у односу на више прерађене алтернативе као што су вегетеријански хамбургери", каже др. Марко Спрингман, главни аутор студије са Института за промене животне средине у Оксфорду.
На самом дну листе се налази месо произведено у лабораторији, које се производи само у неким деловима света, али још увек није усавршено и доступно за јело.