Ова два посла су повезана са најнижим ризиком од смрти због Алцхајмерове болести

Знатно је нижа стопа смртности повезане са Алцхајмеровом болешћу међу особама које су добар део радног века провеле возећи таксије и амбулантна кола, у поређењу са другим занимањима и општом популацијом, утврдио је тим са Медицинског факултета Харварда.

Студија не доказује да превоз болесних и повређених у болницу или вожња празнично расположених путника смањује ризик од Алцхајмерове болести. Међутим, указује на везу коју би требало даље истражити и да се на тај начин дође до превенције или успоравање напретка болести.

"Исти део мозга који је укључен у стварање когнитивних просторних мапа, које користимо за сналажење у свету око нас, такође је повезан са развојем Алцхајмерове болести", каже лекар Вишал Пател.

Поред таксиста и возача амбулантних кола, истраживачи су анализирали и возаче аутобуса, пилоте авиона и капетане бродова, док су сва друга занимања из 443 професионалне групе сврстали у општу категорију за поређење.

Претходна истраживања показала су разлике у хипокампусу (делу мозга) код лондонских таксиста у поређењу са општом популацијом, па је тим желео да даље истражи ову појаву.

"Претпоставили смо да занимања која захтевају обраду просторних и навигационих информација у реалном времену могу бити повезана са смањеним ризиком од смртности услед Алцхајмерове болести у поређењу са другим занимањима", изјавио је Пател.

Утврђено је да је 1,03 одсто смртних случајева таксиста и 0,91 одсто смртних случајева возача амбулантних возила било повезано са Алцхајмеровом болешћу. То је значајно мање у поређењу са 1,69 одсто у широј популацији.

"Наши резултати указују на могућност да неуролошке промене у хипокампусу или другим деловима мозга код таксиста и возача амбулантних возила појашњавају нижу стопу Алцхајмерове болести", каже лекар Анулам Џена.

Иако задаци који се обављају у оквиру одређених занимања могу играти улогу у успоравању прогресије болести, могући су и други фактори који утичу на тумачење резултата.

"Просечна старост при смрти таксиста и возача амбулантних возила у овој студији била је око 64-67 година, док је код других занимања износила 74 године. С обзиром на то да се Алцхајмерова болест обично јавља након 65. године живота, могуће је да би таксисти и возачи амбулантних возила развили ову болест да су живели дуже", истиче неуронаучница Тара Спирс-Џонс.

Такође је могуће да особе које су склоне Алцхајмеровој болести избегавају послове који захтевају интензивно памћење. Модел ниске смртности од Алцхајмерове болести код таксиста и возача амбулантних возила није уочен код других облика деменције. Будућа истраживања могла би испитати да ли просторни когнитивни задаци који се обављају у оквиру поменутих директно утичу на Алцхајмерову болест и да ли одређене активности могу заштитити од болести и повезане смртности. Аутори наводе да ове резултате не треба посматрати као коначне, већ као основу за даља истраживања.

Истраживање је објављено у часопису The BMJ, а пренео је Science alert.