Магазин
У овом граду сви становници живе под једним кровом - деле простор са полицијском станицом
У срцу дивље Аљаске налази се градић ког зову "град под једним кровом" - јер већина становништва живи у само једној згради.
Град Витиер (Whittier) је дом удаљене заједнице у којој живи 217 становника и сви грађани једну зграду називају домом, а њихова јединствена животна ситуација је фасцинантна колико и изолована.
До града се може доћи само преко трајекта у луци, аутомобилом или возом на копну кроз усамљени, језиви једносмерни тунел који се затвара преко ноћи и отвара у 5 ујутро и то све додатно повећава мистичност града.
Скоро сви становници живе унутар Begich куле, бивше војне касарне која је служила као тајни војни објекат за америчку војску током Другог светског рата, пре него што је 1974. године претворена у стамбени простор, пише Дејли мејл.
Пространа зграда са 14 спратова није само стамбени простор, она такође служи и као ужурбана микро-метропола, где становници имају приступ основним садржајима. Комплекс чини полицијска станица, продавница, лекарска клиника, конференцијска сала, баптистичка црква, па чак и пошта.
Такође, деца која бораве у градићу похађају школу која је повезана са кулама преко тунела, који такође има затворено игралиште.
Пошто се главне градске службе налазе унутар стамбене целине или су повезане са зградом, то значи да становници могу остати унутра дуже време, што може бити корисно током озлоглашених оштрих зима на Аљасци.
Они који су видели град кажу да је надреалан
Туристи који су посетили овај град, огласили су се на платформи Редит и кажу да је искуство надреално и да чудан осећај кад не можете да одете кад желите.
"Не живе буквално сви у истој згради, али скоро сви су ту. Док постоји продавница у главној згради, такође постоји још једна, мало даље", писали су.
Описивали су да су мештани одмах знали да су туристи: "Одмах знају да нисте из њиховог града, и то је узнемирујуће. Ипак су сви били љубазни према нама", коментарисали су.
Такође, јак утисак су оставила и деца која живе у овом месту:
"Једна од најчуднијих ствари у посети овом граду било је видети како деца живе. Сви заједно трче и играју се по ходницима на првом спрату, јер је превише хладно да би изашли напоље".
