Магазин

Страх од несавршености: Како да се превазиђе страх од грешке

Има дана када нам ништа не полази за руком, и када мислимо да нисмо довољно добри да све што радимо можемо много боље. За већину људи су овакве мисли пролазног карактера, не подривају самопоуздање и не утичу на свакодневно функционисање. Међутим, постоје и они којима овај осећај несавршености уноси велики немир који временом прераста у фобију која ремети сваку иницијативу и жељу.
Страх од несавршености: Како да се превазиђе страх од грешке© freepik/wayhomestudio

Иако фобије најчешће представљају ирационалан страх, њихов извор увек је везан за нешто опипљиво, реално, конкретно: висину, мрак, пауке, па чак и смрт. Страх од несавршености (ателофобијa) представља специфичну врсту фобије, потпуно другачију од осталих: то је упорни, обузимајући страх од било које врсте несавршености који нема опипљиви извор, односно узрок, и полази искључиво од субјективне интерпретације несавршености.

Због своје специфичности, ателофобију је изузетно тешко дијагностиковати, а најчешће се она поистовећује са перфекционизмом. Ипак, постоје поједине разлике.

Перфекционисам је карактерна особина, која се везује за висока очекивања (како од себе, тако и од других), као и за високе стандарде и беспрекорност у сваком погледу. Са друге стране, код ателофобије присутни су необјашњиви страх и константна забринутост, пре свега од грешке. Управљајући се тим страхом, особа напросто настоји да избегне ситуације у којој би се тај страх обистинио, а она направила грешку. С обзиром на то да је бојазан код особе свеприсутна, она прети да поремети свакодневну рутину, лимитира радну способност, а генерише и конфликтне ситуације са другим људима, будући да особа често радије бира да не ради ништа, но да се подвргне ризику да направи грешку. А уколико се ипак ухвати у коштац са неком ситуацијом, неретко се дешава да већ на самом почетку, услед немогућности да се фокусирају на било шта друго осим на свој страх, дође до беса, раздражљивости и разочарења, а често и до бурноута. Као последица, јављају се проблеми са самопоуздањем, анксиозност и депресија. 

Превенција ателофобије - да ли је могуће спречити њен настанак

На настанак ателофобије не може се утицати, односно, она се не може ни на који начин спречити. Ипак, могу се предузети поједини кораци како би се вероватноћа њеног настанка редуковала:

Систем подршке - окружите себе члановима породице и пријатељима који ће вам пружати подршку и чије ће вам објективно мишљење заиста значити

Мање кофеина - кофеин је познат као састојак који може појачати осећај анксиозности, стога би његова конзумација требало да буде умерена, или потпуно елиминисана

Стручна помоћ и подршка - обраћање за стручном помоћи и подршком увек је најбоље решење, те уколико осетите да вас преплављује осећај да нисте довољно добри, и уколико тај осећај утиче на квалитет вашег живота, немојте оклевати да се обратите терапеуту. 

Шта да радимо када ателофобија већ "узме маха"

Постоје различити начини на које се страх од несавршености може редуковати и "излечити", укључујући:

КБТ (когнитивно - бихејвиорална терапија) - где се у раду са терапеутом фокусирате на то да се реши корен ове фобије, односно измени начин на који посматрате на несавршености и идентификује који су то окидачи који изазивају анксиозност и страх.

Терапију "изложености" - након идентификације окидача током когнитивно – бихејвиоралне терапије, следећи корак је рад на десензибилизацији страха од несавршености, тиме што ћете бити изложени окидачима и током процеса терапије учити на који начин да се са њима адекватно суочите са њима.

Квалитет живота - физичка активност и избалансирана исхрана главни су критеријуми за здрав и квалитетан живот, будући да утичу на вероватноћу појаве анксиозности и депресије, као и лечење истих. Дубоко дисање, медитација и јога сјајни су саборци у борби са ателофобијом, као и тренинзи снаге или шетња.

Медикаментe - иако медикаментозна терапија не лечи сам узрок настанка ателофобије, она може смањити симптоме које ателофобија има, као што су анксиозност, панични напади и депресија. Све ово, наравно, уз претходну консултацију са психотерапеутом.

image