Ходалице, њихалице, љуљашке за бебе могу успорити развој деце, упозоравају стручњаци

Савремени родитељи се у великој мери ослањају на модерне помоћнике попут њихалица за бебе, свакаквих лежаљки у облику јајета, љуљашки које се фиксирају на довратак, ходалице са точкићима и слично. Како и не би, када им та "помагала", дају слободу да заврше обавезе које имају по кући, будући да на рукама не морају да носе децу, попију кафу у миру или на час предахну.

Негативна страна врло практичних љуљашки и њихалица

Иако веома практични, ови уређаји и лежаљке могу веома негативно утицати на развој малишана, одложити њихово проходавање (које би у идеалном случају требало да се догоди око 1. рођендана), па и повећати ризик од развоја гојазности у детињству. Ипак, сва кривица није на тим помагачима, већ је део и на родитељима, који децу остављају у њима предуго.

Превише проведеног времена у "јајету" или њихалици само отежава развој скелетних мишића малишана, који су им потребни за самостално седење, а касније и пузање и проходавање. Са друге стране, ходалице додатно отежавају проходавање због неправилног положаја стопала, будући да се деца, док седе у њима, ослањају о земљу само врховима прстију.

Колико времена би малишани требало да проводе у оваквим лежаљкама

По речима стручњака, проблеми са заостајањем у физичком развоју не настају уколико се овакви дечији "геџети" користе разумно, по највише 20-ак минута одједном. "Ова опрема је намењена за повремену употребу, али не и за константно седење или лежање деце, јер су у њој малишани имобилисани, а њихови покрети ограничени", наводи експерт за развој деце Клед Хамилтон у интервјуу за Дејли Мејл. 

Још једна негативна страна овакве опреме јесте и то што су деца у њој крајње ограничена и по питању интеракције са спољним светом (јер су "заробљена" у седишту, лежаљци или ходалици) - она немају прилику да истражују свет око себе, већ постају само пуки посматрачи свега око себе. Због тога они постају мање заинтересовани за окружење, мање мобилни, а више гојазни због мањка кретања.