Магазин
Терменвокс: Совјетски инстурмент који се свира без додира и чији су тонови одзвањали чак и у свемиру
Футуристичког изгледа и још футуристичкије технологије, терменвокс се са правом може назвати јединственим музичким инструментом, јер не само да производи звук који није ни по чему сличан другим инструментима, већ се и свира потпуно другачије - без иједног додира. За овај изум човечанство (а и потенцијални становници космоса) требало би да захвале совјетском физичару, који га је сасвим случајно открио.
Терменвокс је један од најнеобичнијих музичких инструмената, настао почетком 20. века у лабораторији совјетског физичара Лава Термена. За разлику од традиционалних инструмената, терменвокс се свира без физичког контакта - музичар помера руке у електромагнетном пољу између две антене, чиме контролише висину и јачину звука.
Случајно откриће јединственог музичког инструмента
Термен је 1919. године радио на пројекту мерења диелектричне пропустљивости гасова у Петроградском физичко-техничком институту, када је приметио да покрети руку у електромагнетном пољу утичу на фреквенцију звука. Ово га је инспирисало да направи први модел музичког инструмента, тада назван етерон. Убрзо је етерон преименован у терменвокс, у част свог изумитеља.
Прво јавно извођење догодило се у новембру 1920. године, када је Термен представио свој изум на секцији механике. Две године касније, 1922. године он га је демонстрирао и Владимиру Лењину у Кремљу, а вожд пролетаријата је наводно био толико фасциниран инструментом, да је чак научио да на њему свира "Шеву", руског композитора Михаила Глинке.
Популаризација у свету и утицај на музичку културу
После успеха у Совјетском Савезу, Термен је отпутовао у Европу, а затим у САД, где је 1928. године патентирао терменвокс и продао лиценцу компанији RCA. Ово је довело до шире популаризације инструмента, нарочито међу музичарима као што су Џорџ Гершвин и Морис Равел.
Једна од најзначајнијих терменвокс уметница била је Американка Клара Рокмор, која се у овај инструмент заљубила, а вештину свирања на њему учила од самог Термена. Рокмор је имала формално музичко образовање и успела је да усаврши технику свирања на терменвоксу, што је помогло његовој популаризацији у класичној музици, а касније и филмској музици.
Мелодија терменвокса доспела чак и у свемир
Терменвокс је одиграо значајну улогу и у комуникацији са ванземаљцима. Почетком новог миленијума, 2001. године руски научници су искористили терменвокс за стварање звучних порука које су послате у свемир. Експеримент је имао за циљ тестирање могућности комуникације са потенцијалним цивилизацијама у космосу кроз електромагнетне таласе,
У једном делу поруке садржала се и музика, која је по мишљењу научника једина могла да пренесе емоционалну компоненту живота на Земљи. Уз помоћ аудиорекордера снимљено је неколико звучних записа изведених терменвоксом, а у космос су послати фрагменти Вивалдијевих "Годишњих доба" и Рахмањиновог "Вокализа" и, наравно, "Каљинка".
Терменвокс у савременој музици и филму
Иако је терменвокс дуго био познати као "заборављени инструмент", његов јединствени звук нашао је место у модерној музици и филмској индустрији. Од класичних композиција до експерименталне електронске музике, овај совјетски инструмент невероватног изгледа и још невероватнијег звука је инспирисао бројне уметнике.
Мистични тон терменвокса заузео је посебно место и филмској индустрији, будући да се тонови које он ствара савршено уклапају у научнофантастичне или хорор сцене. Овај инструмент је, и након више од једног века од настанка, остао симбол авангардне музичке визије и доказ да спој науке и уметности може довести до невероватних иновација.
