Командорска острва: Рај на самом крају света, у далеком Камчатском крају

Ако случајно зауставите пролазника и упитате га где се налазе Командорска острва, вероватно ће зачуђено слегнути раменима. А ако му кажете да припадају Русији, тек тада ће му обрве "скочити" увис од изненађења. И заиста, овај архипелаг на рубу света остаје непознаница за многе. А можда је тако и боље, јер оно што тамо чека путнике више личи на магију него на стварност.

Откриће се догодило сасвим случајно

Командорска острва чине четири главна острва, раштркана између Беринговог мора и Тихог океана. Свој назив она дугују морепловцу и командору Витусу Берингу, који их је и открио још давне 1741. године. Он, нажалост, бродолом у близини ових острва није преживео, али су се чланови његове експедиције побринули да о овом скровитом архипелагу у Камчатском крају Русије сазна цео свет.

Командорска острва су лети и зими непрепознатљива

Природа овде је нестварна, а због климатског појаса у коме се овај архипелаг налази, овде постоје само два годишња доба: бело и зелено. Зими, током најхладнијих месеци, просечна температура износи око -4 степена Целзијуса и све је прекривено снежним прекривачем, док се лети жива у термометру диже и до 10. подељка изнад нуле и тада ботаг биљни свет буја, а острва личе на стару Windows позадину са зеленим пропланцима.

Животињски свет чини преко 350 хиљада јединки

Када је реч о животињском свету, Командорска острва се заиста могу похвалити разноврсношћу: у овом архипелагу обитава најмање 300 хиљада животиња, како копнених, тако и морских, као и око 50 хиљада птица које овде имају своје колоније. Међу становницима су и многе ретке врсте, које се не могу срести нигде другде на планети, а које су преживеле захваљујући томе што су изоловани од остатка света.

Живот на Командорским острвима је изазован и узбудљив

Иако острва на први поглед делују ненасељено и потпуно дивље, то није сасвим тако: у архипелагу постоји једно насеље, Никољско, у коме живи око 700 становника. Међу њима су и аутохтони народи севера, Алуети (Алутити). У насељу постоје школа, болница, продавница, као и музеј, који чува од заборава дугу и изазовну историју острвских народа. Туриста овде има мало, али су они увек добродошли.

Крај света или рај на земљи

Локално становништво своја острва јако воли, а сваки њихов кутак чува од уништења. Када мештане упитате да ли живе на крају света, они се само насмеју: "Не, ми живимо у рају", кажу. И слободно се може рећи да су у праву, јер тако далеко, изван домета цивилизације, на месту где владају ветар, вода и животиње, човек може коначно осетити шта значи бити заиста слободан.