Магазин
Компаније у Кини се све чешће опредељују за сарадњу са виртуелним инфлуенсерима
У Пекингу је објављено да ће индустрија производње виртуелних личности достићи вредност од 50 милијарди јуана (око 7 милијарди евра) до 2025. године. Зашто су дигитално креирани људи масовно тражени у пословном свету?
Према аналитици ''Кантара'', чак 45 одсто оглашивача планира да уведе виртуелне личности као део промоција за догађаје и производе у наредних годину дана.
Представници велика технолошке компаније ''Бајду'' (Baidu) кажу да различите фирме траже овакве карактере - од угоститељства и туризма до великих финансијских компанија. Ли Шијан, директор одељења за роботику и виртуелне личности у ''Бајдуу'' је објавио да се број дигиталних ''запослених'' лица удвостручио у протеклих годину дана, као и да неки зарађују и до 14 хиљада евра годишње.
Осим чињенице да јее сигурно лакше ''договарати се'' са виртуелним аватаром, постоји велики разлог зашто овај бизнис потез постаје популаран, а то је да дигитални људи немају скандале.
У протеклих неколико година, у Кини су се окончале многе пословне сарадње са познатим личностима због непримереног понашања звезда - од законских до приватних проблема, свака контроверзна тема у новинама би бренд коштало доброг имиџа. Како би се ова врста лошег маркетинга спречила, многи се опредељују за личности које немају људске мане, већ прецизно испрограмиран изглед, шаблон гестикулација, говора и понашања, дакле не постији никакав ризик од било каквог скандала.
Апликација за игрице и репродуковање видеа ''Бибили'' је једна од првих која је увела концепт виртуелних аватара у мејнстрим медијски садржај. Компанија је купила тим који је креирао виртуелу певачицу Луо Тјањи и побољшала квалитет њеног гласа. Луо је постала толико велика звезда да је чак и наступала на церемонији отварања Олимпијских игара у Пекингу прошле године.
''Тенцент'', конгломерат технолошке и забавне индустрије, је увео АИ (AI - Artificial Intelligence) сервис који користи вештачку интелигенцију којом ликови одговарају на питања корисника и помажу им. Такође, један студио под власништвом ''Тенцента'' је почео да развија виртуелне музичаре и преводиоце за знаковни језик.
Осим великих бизниса, и мање фирме су почеле да улажу у овакве промоције. Овај вид маркетинга постепено почиње да се примењује и на нашим просторима, па виртуелне ликове можемо видети у рекламним кампањама неких банака као и технолошком сектору.
