Зашто су крајем деведесетих нормално грађене жене биле представљене као дебеле

"Пре социјалних медија, лепота је диктирана из великих конгломерата, које су славне личности као Кристи Тарлингтон или Гвинет Палтроу означиле као идеал лепоте. То су били људи који су савршени, а под савршенством се у тим данима мислило на - мршави", каже Мариса Мелцер, која је писала о чувеној компанији "Вејтвочерс" (Weight Watchers - од енглеских речи "вејт"- килажа и "воч"-гледање). Ова глобална компанија са седиштем у САД нуди услуге мршављења и одржавања килаже, фитнеса и начина размишљања, као и свеобухватни програм исхране. Војвоткиња од Јорка, Сара Фергусон, је 11 година била најпознатији промотер ове компаније. Компанију, која постоји у преко 20 земаља света, рекламирале су и глумица Џенифер Хадсон и певачица Џесика Симпсон.

Убедити обичне људе да су крупни и дебели, доносила је милионе долара, а компанија "Џени Крег" која је продавала таблете за мршављење, је раних деведесетих, током једне године зарадила преко 400 милиона долара. Процењује се да се у САД потроши од 40 до 100 милијарди долара на разне препарате за одржавање килаже. Рекламе за суплементе за мршављење појавиле су се у исто време када и нестварно мршаве манекенке које су рекламирале производе за негу тела и лица. 

А да би се успело у том убеђивању, познате девојке и жене нормалне килаже су проглашаване дебелим. Читава дискусија покренута је на Твитеру око тога које су то жене у медијима биле "дебеле" деведесетих година. Тако су се на списку оних са вишком килограма, нашле глумицe Рене Зелвегер и Алиша Силверстон, као и певачица Бијонсе.  

Називање Енди (Ен Хатавеј) у филму "Ђаво ноди Праду", дебелом, такође је изазвала чуђење на мрежама. Њена старија колегиница, прослављена глумица, вишенаграђивана Мерил Стрип, је за улогу Миранде у поменутом филму морала да смрша. Својевремено је и манекена Жизел важила за "девојку са облинама". 

Најпопуларнију младу звезду, певачицу Бритни Спирс, пратио је епитет дебељуце на самом почетку каријере, јер се није уклапала, по мишљењу корисника Твитер мреже, у калупе наметнуте тих година. 

Жута штампа је на насловним странама имала фотографије познатих жена, на којима је коментарисано да ли су смршале или су се угојиле. Часопис "Хит"(Heat magazine) је 2004. године објавио специјал о целулиту славних личности, који је на увредљив начин, белим круговима обележио трагове сала на ногама глумице Мартин Макачен и Бијонсе. Бивши уредник поменутог часописа је у својим мемоарима "Дневници славних" (The Celeb Diaries) 2008. године говорио о тражењу слика жена које изгледају "ужасно". Једна од тих ужасних слике је била и слика Џенифер Лопез са целулитом на бутинама. За тинејџерке, порука је била заокружена белом бојом на насловној страни омиљених часописа: ако су вам се бутине додирнуле, нисте се довољно трудилe да изгледате лепо.

Такође у овом периоду је приказана и чувена епозода емисије Опре Винфри, када је у студио донела количину животињске масти, која је требало да представи килажу коју је она успела да изгуби. Касније је причала да је овај губитак килограма настао услед одрицања од чврсте хране током 4 месеца.

Наравно овакво форсирање није идентично утицало на све младе девојке и жене тог доба, али је код већине створило комплекс недовољности и недовољне мршавости. Убрзо је са насловних страна на девојчице гледала изузетно мршава Кејт Мос, са цигаретом у устима, као представница "хероин шика", која је покренула нови тренд међу тадашњим девојчицама у деведесетим, када је "ескстра смол" (најмања женска величина гардеробе) етикета на гардероби значила лепоту. Све ово је довело до статистичких података који кажу да просечна жена проведе 17 година свог живота на дијети.