"Златни пресек" као мерило лепоте и у 21. веку

Да ли сте се икада запитали зашто неке људе назовимо лепим? Научници кажу да је симетричност лица, савршене пропорције, заправо оно што нас привлачи код других људи. Стари Грци, велики поштоваоци  естетике и физичке лепоте, толико су били опчињени симетријама у свему око њих, да су створили стандардну јединицу за процену симетрије и назвали је - златни пресек.

Како да израчунамо златни пресек? Када бисмо дужу страну лица поделили, тако да је однос већег дела према целом, исти као и однос мањег дела према већем делу лица, добили бисмо златни пресек. Овим прорачуном добија се број 0,6180339887 и означава се грчким словом фи. Настао као дериват Фибоначијевог низа бројева, златни пресек се често појављује у уметности, архитектури и природним наукама.

Џулијан де Силва, британски пластични хирург, већ годинама користи златни пресек на лицима славних, али и за планирање операција лица. Он је искористио овај антички калкулатор да направи листу најлепших жена света. 

Овим прорачуном, лице младе глумице Џоди Комер има 94.52 процента симетрије, па је она проглашена најлепшом женом света. На другом месту је Зендаја са 94,37; Бела Хадид са 94,35 на трећем месту, а Бијонсе на четвртом са 94,37 процената симетрије. Занимљиво је да овом математичком формулом чувена Мерилин Монро не би могла да уђе ни у првих 10 најлепших жена света, јер њено лице је симетрично свега 89,41 процената!