Револуције, битке, летови у космос: Руси су променили ток светске историје чак 4 пута у 20. веку

Русија је у 20. веку прошла трновит пут: од империјалне силе, преко револуционарне државе, па све до земље која је покушала да реформише сопствени систем, али у томе није успела. У овим државни превирањима, један Рус успео је да пажњу целог света скрене на себе својим историјским подвигом и покрене револуцију, али на другом, научно-истраживачком фронту. Сваки од ових тренутака сведочи колико је историја руског народа уједно и историја целог човечанства - јер када Русија мења свој "правац", свет не остаје исти.

Октобарска револуција

Октобар месец 1917. године био је прва већа прекретница у историји Русије. Тада је, по пророчанству Григорија Распућина, дошло до краја руске империје и доласка бољшевика предвођених Владимиром Лењиним, на власт. Овај догађај, испраћен демонстрацијама широм земље, имао је не само локалне, већ и глобалне размере.

Комунизам је, као егзистенцијална опасност за капиталистички свет, присилио капиталисте да обичним људима олакшају услове живота, а уједно је довео и до деколонизације, такође планетарних раземра. Октобарска револуција послужила је и као инспирација за неке од највећих светских револуција, попут оне у Вијетнаму, Кини и на Куби.

Тријумф у Другом светском рату

Победа над фашистичком војском у Великом Отаџбинском рату коштала је Совјетски Савез много: у биткама широм фронта страдало је око 27 милиона житеља СССР, а многи градови сравњани су са земљом. Међутим, и поред огромних губитака, пре свега људских, а потом и материјалних, Немачка је капитулирала, и то не једном, већ два пута!

Многи историчари сматрају да СССР не би успео да победи нацисте да није било Октобарске револуције и да се Црвена армија није челичила за време владавине Стаљина. Дан Победе данас обележавају Русија, као и бивше земље СССР, САД, Велика Британија, Француска и друге земље Западне Европе, Србија, Црна Гора, БиХ и Северна Македонија. 

Историјски лет Гагарина у свемир

Историјски лет првог космонаута на свету у свемир отворио је човечанству нове хоризонте - овај догађај испраћен је са еуфоријом на свим меридијанима и паралелама, а Гагариново чувено "Пајехали" одзвањало је читавим Совјетским Савезом. Овим летом СССР не само да је победио САД у космонаутичкој трци, већ и отворио нову епоху у истраживању свемира.

Након успешног освајања космоса, са Земље су пут његових непрегледних пространстава кренули и други "освајачи" - међу њима је и рускиња Валтентина Терешкова, прва жена у свемиру, као и космонаути из других држава. Да није било Гагарина, ко зна када би се неко усудио да истражи космос и колико бисмо данас о њему знали.

"Перестројка" Михаила Горбачова

Средином 80-их година прошлог века СССР је преживљавао тешка времена: економија и индустрија почеле су да слабе, дошло је до дефицита основних животних потрепштина и општег незадовољства становника. На пленуму Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (ЦК КПСС) Горбачов је донео одлуку да се покрене "перестројка".

Она је подразумевала велике инвестиције у индустрију, реформу управљања пољопривредом, већу слободу у приватном сектору и омогућавање житељима да приуште себи све неопходне потрепштине. Међутим, уместо да процвета, СССР је након "перестројке", која је трајала од 1985. до 1991. године, почео да се распада.

Распад СССР и "рођење" Русије повукли су за собом велике глобалне промене: постепено су се побољшавали политички односи са Западом, спустиле су се и војне тензије између ових земаља. Трка у наоружању приближила се крају, а са њом се окончао и хладни рат. Истовремено, источне земље почеле су такође да иду у смеру демократизације.