Магазин
Плави понедељак: Дан када смо најдепресивнији у години
Колико је ментално здравље фрагилно, прво је показала пандемија корона вируса, а онда јој се придружио сукоб у Украјини, а са њим под руку и инфлација и рецесија
Трећи понедељак у јануару важи за Blue Monday, односно дан када нас сустиже "новогодишњи блуз", а сви празнични дани које смо провели изван канцеларија, у удобности дома, немилице трошећи на поклоне и богате трпезе, напокон долазе на наплату. Термин је популаризован на северној хемисфери, и у јавности и медијима се одомаћио како би се описао најдепресивнији дан у години.
Директорка Клинике "Др Лаза Лазаревић" проф. др Ивана Сташевић Карличић за РТ Балкан каже да иако не постоје научни докази који би потврдили да је Blue Monday заиста најдепресивнији дан у години, чињеница је да јануар месец може бити ризичан за особе које пате од афективних поремећаја.
"Пре свега, завршетак празничних дана, у којима бар на кратко, остављамо иза себе проблеме и тешкоће, доноси поновни повратак у оне уобичајене свакодневне бриге које доноси брз темпо савременог живота. Са друге стране, позната је појава сезонске депресије која се јавља у зимском периоду, услед скраћења дана и мањка сунчаних сати. Симптоми који доминирају током зиме су смањен ниво енергије, отежена концентрација, осећање умора, повећање апетита и телесне тежине, повећана потреба за спавањем и слично", навела је она.
Колико је ментално здравље фрагилно, прво је показала пандемија корона вируса, а онда јој се придружио сукоб у Украјини, а са њим под руку и инфлација и рецесија.
Према Светском извештају о менталном здрављу СЗО, депресија и анксиозност порасли су за 25 одсто само у првој години пандемије. Психолози су убеђени да између 10 до 15 одсто људи свој живот никада неће вратити у нормалу, те да је ковид-19 оставио веће последице по психичко него физичко здравље.
Као цунамијем погођене су све категорије становништва, а у Србији највећи пораст анксиозних поремећаја и депресије јавио се код младих узраста од 20 до 24 године.
Такође, национална истраживања показала су да је сваки шести становник између 18 и 65 година испунио неки од критеријума за 12 најчешћих психијатријских поремећаја, а имали смо и око 2,8 одсто становника са суицидним мислима, што је око 18.000 становника. У исто време, месецима су радници највеће клинике за психијатријске болести у земљи "Др Лаза Лазаревић" протестовали против управе због оптужби за мобинг и реваншизам.
Да се и читав свет скоро свакодневно суочава са "плавим понедељком", показале су анкете "Евробарометра" и "Еделман траст барометра". Наиме, ни житељи ЕУ, али и САД и Јапана нису поштеђени брига о растућим трошковима живота, због којих имају песимистичке погледе на будућност.
Др Сташевић Карличић додаје да је, нажалост, стигматација особа које имају менталне сметње у нашој култури још снажна, што доприноси убеђењу многих људи да ће на неки начин бити `обележени` уколико се обрате за помоћ психијатру.
"Због тога и постоји склоност великог броја наших грађана да узимају разне врсте анксиолитика, бензодиазепина и других лекова на 'своју руку'. То не само да је опасно, него и одлаже правовремено јављање стручњацима за помоћ и самим тим процес каснијег лечења чини далеко дужим и мање ефикасним", објашњава она.
Зато је наш савет да се потражи помоћ стручног лица и то не само на "плави понедељак" или неки од Светских дана посвећених менталном здрављу.
