Магазин
Периодично гладовање доводи до губитка килограма, али и до промена у мозгу и цревима
Исхрана не утиче само на телесну тежину, већ и на начин на који функционишу мозак и црева. Постоји веза између цревног микробиома и можданих процеса који контролишу апетит, навике у исхрани и самоконтролу, наглашавају научници.
Периодично гладовање доводи до значајних промена како у цревима, тако и у мозгу, што може отворити нове могућности за одржавање здраве телесне тежине. Истраживачи из Кине су током два месеца проучавали 25 добровољаца који су сврстани у категорију гојазних, у којима су учествовали у програму интермитентног ограничења енергије - режиму који подразумева пажљиву контролу уноса калорија и релативни пост на одређене дане.
Не само да су учесници студије смањили телесну тежину, у просеку 7,6 килограма или 7,8 одсто своје телесне масе, већ су такође уочене промене у активности регија мозга повезаних са гојазношћу, као и у саставу цревне микробиоте.
"Показујемо да ова исхрана мења осу мозак-црева-микробиом код људи. Уочене промене у цревном микробиому и активности регија мозга повезаних са зависношћу током и након смањења телесне тежине веома су динамичке и међусобно повезане током времена", кажу истраживачи.
Још увек није јасно шта тачно узрокује ове промене, нити да ли црева утичу на мозак или мозак на црева. Ипак, познато је да су црева и мозак тесно повезани, па би утицај на одређене регионе мозга могао бити један од начина да се контролише унос хране.
Промене у можданој активности, уочене помоћу магнетне резонанце, забележене су у регијама за које је познато да имају важну улогу у регулацији апетита и зависности. Осим тога, промене у цревном микробиому, анализиране кроз узорке столице и мерења крви, повезане су са одређеним регијама мозга.
"Сматра се да цревни микробиом комуницира са мозгом на сложен, двосмеран начин. Микробиом производи неуротрансмитере и неуротоксине који до мозга доспевају путем нерава и крвотока. Заузврат, мозак контролише понашање у исхрани, док хранљиве материје из наше исхране мењају састав цревног микробиома", наглашавају стручњаци.
Процењује се да више од милијарду људи широм света има проблем са гојазношћу, што повећава ризик од бројних здравствених проблема - од рака до срчаних болести. Боље разумевање начина на који су мозак и црева међусобно повезани могло би имати велики значај у ефикасној превенцији и смањењу гојазности.
Истраживање је објављено у часопису Frontiers in Cellular and Infection Microbiology, а преноси Science alert.
Live
