
Србија трећа на светској листи земља најсрећнијих за живот за млађе од 30 година

Када говоримо о срећи, најчешће је посматрамо кроз призму филозофије или личног осећаја. Ипак, постоје бројна званична истраживања која настоје да измере колико смо заиста срећни и у којој мери живимо у благостању. Посебно је занимљиво када се анализира однос младих према срећи и квалитету живота.
Са трећим местом на светској ранг-листи земаља у којима су млади најзадовољнији животом, наша земља се позиционирала одмах иза Литваније и Израела, док су се на листи нашли Исланд, Данска, Финска и Холандија, објављено је на налогу The Spectator Index на друштвеној мрежи Икс.
У првих 10 су још и Луксембург, Финска, Румунија, Холандија и Чешка.
Рангирање се врши на основу података Галупа из Светског извештаја о срећи, односно анкете у којој Галуп од испитаника тражи да процене свој тренутни живот у целини оценом од 0 до 10.
World's happiest countries for those aged under 30.1. 🇱🇹 Lithuania2. 🇮🇱 Israel3. 🇷🇸 Serbia4. 🇮🇸 Iceland5. 🇩🇰 Denmark6. 🇱🇺 Luxembourg7. 🇫🇮 Finland8. 🇷🇴 Romania9. 🇳🇱 Netherlands10. 🇨🇿 Czech Republic(Gallup)
— The Spectator Index (@spectatorindex) December 17, 2025
Како је текло истраживање
Истраживање је спроведено у више од 140 земаља широм света, а посебан фокус стављен је на младе до 30 година. Приликом рангирања оцењивано је више кључних показатеља.
Међу њима су субјективни осећај задовољства животом, односно начин на који млади оцењују свој живот на скали од 0 до 10, затим ментално и емоционално благостање, као и осећај личне слободе, односно могућност доношења сопствених животних одлука.
У обзир су узети и степен социјалне подршке - да ли млади имају на кога да се ослоне у тешким тренуцима - као и оптимизам у погледу будућности. Посебан сегмент односио се и на економску сигурност али из угла младих.
Да ли је срећа ипак субјективна
Својевремено за РТ Балкан, психолог Јелена Вукичевић је објаснила да је срећа субјективно стање задовољства животом.
"Ако је субјективно стање то значи да ће свако од нас за себе да одреди шта ће му бити извори или поводи за срећу. Негде у начелу се за младе сматра и очекује да они још увек, имају оптимизам, да још немају животног искуства, па је утолико оптимизам већи, да ће та нека садашњост или будућност бити лепша и боља, док старије генерације, имају неко животно искуство па су склоније песимизму", нагласила Вукичевић.


