Изненађење у Светском извештају о срећи: Србија на трећем месту за млађе од 30

Млађи од тридесет година најсрећнији су у Литванији, Израелу и на трећем месту – у Србији, показао је Светски извештај о срећи у којем је по први пут ове године истраживање разврстано по узрасним групама, пише Би-Би-Си.

У извештају су рангиране 143 земље, а ниво среће процењивао се на основу личних процена појединаца о сопственом животу. 

Млађи од 30 година у просеку су сопствени ниво среће оценили са 7,75 од 10 што се тиче првопласиране Литваније, у Израелу је та оцена 7,66, а у Србији 7,65.   

Један од закључака је и да је просечни ниво среће младих људи опао на Западу, па је тако та промена условила да по први пут откако се ради овај извештај Сједињене Америчке Државе испадну из топ 20 држава по овом параметру. 

Седам година заредом у општем скору Финска је на првом месту по нивоу среће, али је што се тиче њених младих људи заузела седмо место. Велика Британија је, када су у питању њени млади, на 32. месту, а САД на 62. 

Једна од ауторки извештаја др Лара Еткин рекла је за Би-Би-Си да би се лошији резултати у перципирању сопствене среће код младих у Канади и САД могли објаснити незадовољством када су у питању друштвена подршка, животни услови, већи стрес и анксиозност, ниже поверење у владу и већа перцепција корупције.

Финска опет најсрећнија земља на свету, Србија бележи највећи скок на листи - ево на ком је месту

Када се погледа општи ниво среће, уз Финску свих осталих пет нордијских земаља (Данска, Норвешка, Шведска, Исланд) су у топ 10.

САД су и по општем нивоу среће пале за осам места у односу на прошлу годину, док су се на лествици среће поједине источноевропске земље попут Чешке и Словеније, попеле нагоре. 

Поређено по генерацијама, извештај је утврдио да су они рођени пре 1965. у просеку срећнији од оних рођених од 1980. године, а да се тај јаз продубљује што постају старији.

Ауторка истраживања указује да у неким деловима света, деца већ доживљавају нешто што је слично кризи средњих година и да би то требало да буде аларм за званичнике и доносиоце одлука у држави.