
Возови духова: Четири мистериозне приче о уклетим возовима - и шта се заиста крије иза ових легенди

У бројним земљама света већ деценијама круже урбане легенде о такозваним возовима духова. У њима се често повезују железнице и метро станице са несталим људима, погинулим радницима, па чак и паралелним световима. Иако не постоје поуздани докази да фантомски возови заиста постоје, овакве легенде и даље живе и често привлаче туристе у места на којима се, наводно, могу видети. У наставку следе четири најпознатије приче о возовима духова и објашњења која стоје иза њих:
Воз духова у московском метроу
Велики и јединствени московски метро је плодна територија за легенде, а најпознатија међу њима везана је за воз духова на Кружној линији. Према причама, појављује се касно ноћу, после поноћи, и креће се у смеру супротном од казаљке на сату. Очевици га описују као стари воз са машиновођом у униформи из педесетих година прошлог века.
Воз се зауставља на свакој станици, али врата се никада не отварају. Легенда каже да би путници који би успели да уђу могли заувек да нестану - мада, у стварности, не постоји ниједан потврђен случај да се неко заиста укрцао у њих.
Као и код многих сличних прича, за ову постоји објашњење - Кружна линија се често користи за транзитне композиције и пребацивање старијих возова ка депоима и сервисним станицама, што значи да је вероватно један од тих возова проглашен уклетим. Не постоје званични документи нити медијски извештаји о жртвама или необјашњивим нестанцима повезаним са овом легендом.
Станице-духови московског метроа
Осим возова, московски метро има и своје "духове"" међу станицама. Иако на први поглед делују мистично, станице-духови нису места паранормалних појава нити портали у други универзум. Реч је о стварним, физички постојећим станицама на којима возови више не стају и које су недоступне обичним путницима.
Таквих станица у Москви има врло мало. Неке су током времена добиле нову намену и претворене су у просторије безбедносних служби, док се друге користе искључиво за техничке и службене потребе запослених у метроу. Ипак, управо њихова скривеност подстиче машту и одржава легенде у животу.

Италијански "Санети"
Једна од најпознатијих европских прича о возовима духова долази из Италије: Туристички воз "Санети" је 14. јула 1911. године кренуо из Рима на излет са три вагона, али никада није стигао на одредиште.
Полиција и железнички радници покренули су потрагу, сумњајући на несрећу, али дуж читаве руте није пронађен ниједан траг. У једном од тунела пронађена су двојица мушкараца који су испричали необичну причу. Путовање им је у почетку било потпуно уобичајено, све док воз наводно није обавила густа, бела магла. У паници су искочили, а када су дошли себи, воз је нестао без икаквог трага.
У годинама које су уследиле, наводно је виђен на различитим локацијама широм света, али ни за једно од тих појављивања не постоји физички доказ.
Додатну мистику овој причи даје и догађај из 1840. године, када се у Мексику појавила група од 104 људи који су тврдили да су допутовали из Италије возом, иако ни један пут није био званично планиран. Касније су љубитељи мистерија овај инцидент повезали управо са легендом о "Санетију".
Погребни воз Абрахама Линколна
Сједињене Америчке Државе такође имају своју причу о возу духова. Након атентата на Абрахама Линколна 1865. године, тело председника је специјалним возом превезено из Вашингтона у Спрингфилд, у савезној држави Илиноис.
Према легенди, сваке године на годишњицу његове смрти, тај погребни воз поново креће на пут. Очевици тврде да је воз црне боје, са заставама жалости, док се у слабо осветљеним вагонима могу назрети сабласне фигуре путника.
Стокхолмска "Сребрна стрела"
Стокхолмски метро важи за један од најнеобичнијих на свету, са тунелима усеченим директно у стену, што вожњу чини налик проласку кроз подземне пећине. Управо у таквом окружењу настала је легенда о фантомском возу познатом као "Сребрна стрела" (Silverpilen)".
Према причама, овај метални, неозначени воз без рекламе и декорација пролази кроз станице великом брзином. Легенда каже да се путници који уђу у њега враћају кући тек после неколико дана - или нестану. Верује се да воз иде ка напуштеној станици Кимлинг, коју и данас посећују бројни урбани истраживачи.
Ипак, за овај воз такође постоји рационално објашњење. Шведски метро је заиста имао експериментални модел воза SL C5, познат под именом "Сребрна стрела", са осам вагона. Пројекат је оцењен као неуспешан и никада није ушао у серијску производњу, али је оставио довољно простора да легенда настави да живи.



