Светски извештај о срећи: Србија бележи напредак, највише оцене добила у области социјалне подршке

Срећа је појам који људи вековима покушавају да објасне или прецизно дефинишу. За неке је то тренутак задовољства и радости, за друге осећај смисла и испуњености, за треће мир, сигурност и одсуство бриге. Истраживање Уједињених нација (УН) не тврди да мери срећу у њеном дубоко филозофском смислу, већ субјективно задовољство животом и то како људи сами процењују квалитет свог живота у целини. Управо због тога резултати често више говоре о стабилности, сигурности и поверењу у друштву него о свакодневним емоцијама.

У оквиру Светског извештаја о срећи УН, рангирало се више од 140 земаља света. Основно питање је једноставно: испитаници оцењују свој живот на скали од 0 до 10, где 0 представља "најгори могући живот", а 10 "најбољи могући живот".

Шта показују резултати и где је ту Србија

Врх листе земаља се врло мало мења током година и заузимају га скандинавске земље, пре свега Финска, затим Данска, Исланд, Шведска и Норвешка, које су готово стално међу десет најсрећнијих. Ове земље карактеришу снажни социјални системи, висок ниво поверења у институције, ниска корупција и добар баланс између посла и приватног живота.

Земље Источне Европе деценијама су биле знатно ниже рангиране, али се у последњих десетак година примећује постепен и стабилан раст земаља нашег региона.

У том тренду учествује и Србија, која бележи напредак до 31. места у извештају из 2025. године, са 6,6 од могућих 10 поена. Србија је највише оцене добила у области социјалне подршке, а најниже у погледу грађанских слобода.

На основу просечне оцене живота рангирале су се земље, док се разлике међу њима додатно објашњавају помоћу шест кључних фактора:

1. БДП по становнику - мери богатство, али и економску сигурност и животни стандард који омогућавају задовољење потреба

2. Социјална подршка - на кога особа може да се ослони у тешким животним ситуацијама

3. Здрави очекивани животни век - колико дуго људи могу да очекују да живе у добром здрављу

4. Слобода доношења животних одлука - осећај контроле над својим животом и изборима

5. Великодушност - спремност људи да помажу другима, донирају и учествују у друштвено-корисним активностима

6. Перцепција корупције - у којој мери верују да су институције поштене и да се власт не злоупотребљава

Повезаност задовољства животом са здравим исходима

Земље у којима људи пријављују виши ниво животног задовољства истовремено бележе боље показатеље физичког и менталног здравља, дужи животни век и мањи терет хроничних болести и мого је истраживања која говоре у прилог томе. Опсежна студија спроведена код људи старијих од 50 година показала је да су они који су били задовољнији својим животом имали значајно боље физичко здравље током следећих година, укључујући нижи ризик од хроничних болести, мање проблема са болом, боље самооцењено здравље и мању смртност.

Ово је праћено и добрим здравственим навикама, попут чешће физичке активности, доброг сна, али и бољим психосоциjалним исходима и већим оптимизмом. Студије показују и да је код људи лошијег општег здравља и задовољство животом ниже, што сугерише тесну везу менталног и физичког аспекта благостања.

Шта ова листа заправо говори

Здравство, социјална заштита и поверење у институције директно утичу на субјективно задовољство становништва, али индивидуална срећа и осећај задовољства гради се и у свакодневним искуствима, у квалитету односа, доступности подршке и у томе да ли особа има реалан осећај да њен живот има циљ и сврху. УН ранг-листа среће је мање показатељ индивидуалних емоција, а више огледало тога како људи доживљавају свој живот у оквиру друштва у коме живе. Она показује и колико су друштва стабилна, праведна и способна да својим грађанима обезбеде осећај сигурности и контроле над сопственим животом, пише на сајту Градског завода за јавно здавље Београд.