Магазин
Откривено да сликар Моне није дочаравао магичне призоре, већ загађен ваздух
Најновије студије показују да поједини призори великих мајстора импресионистичког сликарства вероватно нису ефекат магле за добијање мистичне атмосфере, већ смог. Уметници су кроз слике приказивалии промену у природи и градовима услед индустријализације краја 19. и почетка 20. века.
Студија са Националне академије наука у Вашингтону је анализирала постепену промену у стилизацији рада импресионистичких мајстора Клода Монеа и Вилијама Тарнера. Упоређивањем од око сто радова се показало да су представе многих пејзажа почеле да се мењају кроз године.
Небо на радовима је постајало тмурно и магловито, паралелно са повећањем загађења у ваздуху у истим годинама када су слике настале.
Ваздушно загађење је било веома распрострањено са развојем многих индустрија, поготово у Паризу и Лондону, где су уметници живели. Научница која је покренула студију, Ана Леа Албрајт, сматра да има смисла да су сликари вероватно били под утиском промене неба. Сигурно је да су мајстори бележили пејзаже које су видели својим очима, јер је импресионистички покрет славио лични доживљај природе, светла и форме, уместо академске тачности и техничке прецизности.
''Импресионистички сликари су били изузетно осетљиви на промене у светлу и околини,'' говори Ана Леа, ''Имало би смисла да су уочили не само природне појаве, већ и појаве од стране човека. Ово може бити паралела са данашњим уметницима, који се често залажу за заштиту животне средине и реагују на промене које се дешавају у свету.''
Истраживачки тим је упоредио радове оба уметника са почетка и краја њихових опуса. Визуелне разлике су велике, али научници сматрају да није у питању индивидуална промена стила, као ни могуће погоршање вида кроз године. Израчунали су видљивост у односу на дистанцу и увидели су да се у Тарнеровим делима пре 1830. године јасније виде форме, чак и на 25 километара даљине, али се након неког времена број смањио на око десет километара. У појединим каснијим делима Монеа, многи предмети губе јасан облик после само једног километра даљине.
''Иако импресионизам често конкурише са покретом реализма, ова дела такође показују једну одређену реалност,'' говори Питер Хујберс, професор на Харварду, ''Моне и Тарнер реалистично приказују пробијање светла кроз дим и облаке.''
Историчар уметности Џејмс Рубин, сматра да истраживање дочарава одређене ставове уметника, који се могу видети у њиховим делима. Тарнер је сликом ''Киша, пара и брзина'' показао одбијање индустријализације, док је Моне имао другачији приступ, суптилно прихватајући и истражујући надолазеће промене. У неколико писама својој жени, Моне описује да му недостатак бродова и локомотива на селу смета, јер је од њих почео да црпи инспирацију.
Анализирана су дела многих других мајстора у којима су такође пронађене паралеле са загађењем и другим атмосферским променама у годинама када су слике настале.
