Петар Пан је првобитно био лик из романа шкотског писца и драматурга, Џејмса Метјуа Барија. Дизни је педесетих година, након представа одлучио да направи цртани филм и лик Петра приближи најмлађим гледаоцима, направивиши симпатичног, понекад срдитог али увек несташног и неустрашивог дечака. Петар може да лети и никада не стари, а живи на малом острву Недођије као вођа своје банде, "изгубљени дечаци".
Иако је постао тренд у последње време да се у свакој књизи и цртаном филму у траже трагови дискриминације или поигравање стереотипима, овај цртани, као и целу причу о дечаку који не жели да одрасте, од самог старта су многи покушавали да оспоре или забране. А шта су све налазили дискутабилним у овом цртаћу - изгубљене дечаке, пријатељи Петра Пана који немају родитеље, вила Звончица која је исувише изазовно обучена за лик из цртаћа, чињеница да Петар никада не одрасте, пас који чува децу док родитељи излазе. Неки су највише потенцирали на томе да је земља Недођија заправо смрт и да само онај ко умре никада не стари.
У веку када се многи цртани филмови и бајке укидају, забрањују или им се садржај мења, можда је некада лепо само пустити да бајке буду бајке и деца буду деца. И то већ 70 година.