Чак и мале количине алкохола могу оштетити мозак, показује истраживање

Знамо да претерано конзумирање алкохола штети здрављу, али ново истраживање показује да чак и ниски нивои уноса алкохола могу оштетити мозак. Истраживачи су утврдили да и веће, али и умерене количине алкохола могу бити повезане са слабијим протоком крви у мозгу и стањивањем кортекса, дела мозга задуженог за сложене мисаоне функције. Резултати указују да се последице чак и повременог конзумирања алкохола могу временом нагомилавати, посебно са старењем.

"Конзумирање алкохола које се сматра 'нискоризичним' може имати последице по интегритет кортикалног ткива, нарочито са старењем. Ови резултати могли би имати значај за тренутне стратегије смањења штете и јавноздравствене препоруке у вези са алкохолом", навели су истраживачи у објављеном раду.

У студији је учествовало 45 здравих одраслих особа старости од 22 до 70 година, без историје поремећаја употребе алкохола или прекомерног опијања током претходне године.

Испитаници су одговарали на питања о својим навикама пијења током претходне године, претходне три године и током живота. Просечна конзумација код свих учесника износила је 21 пиће месечно током живота, а распон је био од једног до 54 пића месечно.

Ти подаци затим су упоређени са резултатима магнетне резонанце која је мерила запремину и дебљину кортекса, као и са мерењима мождане перфузије, доступним код 27 учесника. Ова тестирања урађена су само једном, па испитаници нису праћени током времена.

Иако је дебљина кортекса била повезана са нивоом конзумирања алкохола, јача повезаност уочена је код протока крви у мозгу. То указује да алкохол можда снажније утиче на циркулацију, што затим може довести до оштећења можданог ткива.

Као и у остатку тела, добра циркулација у мозгу кључна је за допремање кисеоника и хранљивих материја тамо где су потребни, као и за уклањање отпадних материја.

"Све заједно, резултати могу одражавати кумулативне ефекте ниског нивоа конзумирања алкохола током живота, који у комбинацији са старењем доводе до заједничког смањења мождане перфузије и дебљине кортекса", навели су истраживачи.

Иако студија не објашњава тачан разлог ове повезаности, већ је познато много о штетним ефектима алкохола. Истраживачи сматрају да је оксидативни стрес, биолошко "хабање" организма коме алкохол доприноси, вероватно један од кључних фактора.

Постоји и неколико ограничења: студија не доказује директну узрочно-последичну везу, делом зато што приказује само један тренутак у времену. Такође, навике пијења пријављивали су сами учесници, па подаци можда нису потпуно прецизни, а фактори попут исхране и физичке активности нису узети у обзир.

Ипак, ови резултати су значајни и уклапају се у растући тренд здравствених истраживања. Све више студија доводи у питање идеју да постоји безбедан ниво конзумирања алкохола када је реч о здрављу.

Са овим новим истраживањем, као и раније објављеним налазима, можда је време да се преиспита колико често повремено пиће заиста треба да остане повремено.

Истраживачи закључују да је потребно више студија "како би се боље разумеле функционалне неуробиолошке последице 'нискоризичног' конзумирања алкохола код одраслих", пише Sience alert.