Лего коцкице у служби Техерана

Сваки војни сукоб, поред своје оружане, тактичко-стратешке стране, неизоставно подразумева и одређену информациону, пропагандну димензију. Са убрзаним развојем дигиталних медија и галопирајућом глобализацијом, та информациона и психолошка страна ратовања постала је готово подједнако важна као и она чисто војна.

У 21. веку, рат се више не води само на бојном пољу, већ и у међународном јавном мњењу, алгоритмима друштвених мрежа и колективној свести грађана свих зараћених страна. Остварити контролу над ратним наративом и убедити домаћу и светску јавност о праведности сопствене борбе постало је исто толико важно као и освајање територија и наношење штете борбеним ефективима непријатеља.

Прешли игрицу: Како Бела кућа види лансирање ракета које односе животе деце

Популарна култура, у виду филмова, стрипова, видео игрица и мимова, постала је можда и најмоћније средство за придобијање подршке, регрутацију потенцијалних војника и демонизацију непријатеља. Иако делује као производ дигиталног доба, спајање забаве и пропаганде има дубоке корене. Други светски рат представља преломни тренутак када је Холивуд свесно ставио своје уметнике и забављаче у службу државе.

Канцеларија за ратне информације (OWI) основала је Биро за кинематографију који је између 1942. и 1945. године прегледао чак 1.652 сценарија, одбацујући све што би могло да прикаже Америку у лошем светлу или умањи подршку рату. Како је тада речено, најлакши начин да се пропагандна идеја унесе у умове људи јесте да се то учини кроз забавни филм, када је критичко мишљење деактивирано, а публика  није свесна да се њоме манипулише.

Када гледалац плати карту да види филм попут "Топ Гана", "Рамба" или "Пада црног јастреба", његов одбрамбени механизам према пропаганди је спуштен.

Он није дошао да слуша политички говор, већ да се забави. Управо тада се, кроз сугестивну моћ покретних слика,  идеологија најлакше упија. Како је приметио један амерички званичник из Другог светског рата, најбоља пропаганда је она која се не препознаје као пропаганда.

Паралелно са филмом, стрип индустрија је постала једнако моћан гласник. Ликови попут Супермена, Бетмена и Капетана Америке, који је на насловници првог броја ударио Хитлера, коришћени су за промоцију ратних циљева и демонизацију непријатеља. Јапанци и Немци приказивани су као карикатурално зли, чиме се губила свака нијанса људскости и рат оправдавао као морални крсташки рат.

Овај образац у коме се комбинују дехуманизација непријатеља и представљање сопствене борбе као врле и праведне, постаће шаблон за све будуће сукобе, од Хладног рата до рата у Ираку. Док су САД дуго биле неприкосновени шампион у пропаганди кроз забаву, савремени трендови показују да су и друге велике силе попут Русије и Кине ову вештину подигла на виши, технолошки ниво.

Нарочито је очигледно да су амерички ривали овладали способношћу да америчку популарну културу користе против ње саме, па се пројектоване пропагандне поруке о борби за демократију и слободу све чешће враћају, као бумеранг, право у лице лицемерном Ујка Сему.

Ако, у светлу пропаганде и њеног ефекта, сагледамо актуелни војни сукоб у Ирану, можемо да закључимо да, бар за сада, Техеран овај рат убедљиво добија. Не само да Американци нису успели да наметну свој већ излизани наратив о нуклеарном разоружању и доношењу слободе и секуларне демократије у Иран, односно да радикализују иранску опозицију да делује као пешадија израелско-америчких интереса, већ се значајан део јавног мњења на Западу ставио врло јасно и недвосмислено на страну Ирана.

Иронија је да велики удео у успеху иранске ратне пропаганде имају Лего коцкице, светски чувене играчке за децу које су културни производ Данске, државе која је малтене заратила са Трампом због америчких територијалних претензија према Гренланду.

Наиме, од почетка сукоба друштвене мреже и друге дигиталне канале преплавили су кратки анимирани клипови са Лего коцкицама у којима се, уз пратњу агресивне хип-хоп музике на енглеском језику, сликовито објашњава ирански поглед на сукоб. У главној улози у већини ових сатиричних клипова налази се амерички председник Донад Трамп, који се приказује као карикатурални, уцењени педофил са Епстиновог острва који, окружен идиотима и сатанистима попут Хегсета, Рубија и Венса, води пљачкашки рат у корист Бенјамина Нетанјахуа и Израела.

Њему се супротставља храбра и одлучна иранска Револуционарна гарда која блокадом Ормуског мореуза доводи до лудила Трампа, Нетанјахуа и њихову силеџијску камарилу. Неизбежна и величанствена победа Ирана и његових моћних и прецизних балистичких ракета представља се као спас и ослобођење за читаву планету која је окупирана од стране ционистичких, глобалистичких паразита.

Сами клипови су производ генеративне вештачке интелигенције, а лансирао их је ирански Јутјуб канал под називом "Ахбар Енфеџари" (Експлозивне вести).

Последњих недеља, ови клипови прикупили су десетине милиона прегледа и бројне одушевљене коментаре западне публике. Делили су их налози иранске владе, промовисали руски државни медији, а присвојили су их и демонстранти америчког "Покрета без краља" (No Kings) због својих раскошних анти-Трампових слика. Иако су Јутјуб и Инстаграм експресно обрисали налоге "Експлозивних вести", то није успело да ограничи домет ове убојите медијске кампање, јер је на хиљаде налога, углавном са западних адреса, почело масовно да их дели због чега су брзо постали вирални.

"Експлозивне вести" објавиле су своје прве видео записе у Лего стилу током бомбардовања иранских нуклеарних постројења од стране САД и Израела прошлог јуна.

Када је рат почео, у фебруару, представник ове конспиративне скупине сачињене од иранских студената техничких факултета који желе да остану анонимни открио је: "Наш тим је био спреман, планови на месту, мотори су били загрејани – и већ другог дана, видео снимци у Лего стилу су поново били у акцији."

Почели су да производе нове клипове, пишући сценарије, а затим генеришући одговарајуће визуелне ефекте помоћу вештачке интелигенције и дигиталних алатки за монтажу.

"Радећи пуно радно време, можемо да направимо двоминутни видео за око 24 сата", рекао је недавно, за иранске медије, представник "Експлозивних вести", најављујући истовремено и дуже клипове, па можда чак и целовечерњи биоскопски филм. Брзина у изради клипова омогућила је Иранцима да прате догађаје и америчке бламаже на дневном нивоу, па смо тако претходних дана били почашћени са видео прилозима на рачун Трампових бласфемичних самопоистовећивања са Исусом и Хегсетовим лажним "петпарачким" цитатима из Библије.

У чему је тајна успеха ових анимација? Вероватно понајвише у чињеници да они ипак, језиком претеривања и сатиричног изругивања, говоре метафизичку истину која је већини планете очигледна.

Гебелс је ушао у историју пропаганде изјавом да хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, али исто тако ако хиљаду пута поновите истину, на ефектан и промишљен начин, можете, пре или касније, неутралисати сваку лаж. Па и ону о томе да се рат против Ирана води у име некаквих племенитих, општечовечанских циљева.

Коришћењем Лего коцкица као светски препознатљивог бренда, који опет због своје специфичне неутралности и експресивне наивности делује као идеалан контрапункт замршености и прљавштини глобалне геополитике, ирански креатори успели су да нам представе јасан наратив о агресорима и онима који се бране од агресије, о насилницима и жртвама, о савременим каубојима и Индијанцима, само што је Џон Вејн овај пут "нацртан" као негативац. Ако нас у Србији питате, било је крајње време.