Голубови са трга, врапци испред пекаре и свраке у парку не реагују на људе насумично - већ, изгледа, праве врло конкретну разлику између мушкараца и жена. Што је још занимљивије, та процена утиче на то колико ће се брзо склонити, али научници за сада немају јасан одговор зашто.
Градске птице - укључујући голубове, врапце, свраке, али и врсте попут великих сеница, косова, чворака и детлића - доследно се више повлаче када им прилазе жене него мушкарци. У просеку, мушкарцима дозвољавају да им се приближе око метар више него што дозволе женама пре него што полете, показала је нова студија.
Овај образац није изолован случај, већ је потврђен на великом узорку. Студија је обухватила чак 2.701 посматрање у урбаним парковима и зеленим површинама широм Европе - у Чешкој, Француској, Немачкој, Пољској и Шпанији. Укупно је анализирано 37 различитих врста птица, а резултати су били изненађујуће уједначени без обзира на земљу или врсту.
Начин тестирања био је пажљиво осмишљен да елиминише друге факторе. Мушки и женски учесници били су усклађени по висини и одећи, како би се што више уједначио утисак који остављају. Затим су се кретали праволинијски према птицама, без наглих покрета, како би се измерила такозвана "удаљеност бекства", то јест тренутак када птица одлучује да одлети.
Резултати су показали да су жене у просеку могле да приђу до око 8,5 метара пре него што птица полети, док су мушкарци успевали да се приближе на око 7,5 метара. Та разлика од једног метра можда делује мала, али у понашању дивљих животиња она је значајна и указује на јасну разлику у перцепцији ризика.
Истраживачи наглашавају да су уверени да птице заиста реагују различито у зависности од пола особе, али да прави разлог за то још увек није познат. Међу могућим објашњењима помињу се суптилни фактори: Начин ходања, држање тела, разлике у грађи, па чак и мирисни сигнали попут феромона. Међутим, ниједна од ових хипотеза још није директно тестирана.
Ово откриће отвара и ширу причу о томе како животиње у градовима доживљавају људе. Дуго се у научним истраживањима полазило од претпоставке да је човек за њих "неутралан", односно да животиње реагују исто без обзира ко им прилази. Ова студија показује да то није тачно - градске птице очигледно читају много суптилније сигнале него што смо мислили, преноси "Индепендент".
Следећи корак за научнике биће да те факторе раздвоје и тестирају појединачно - да ли је у питању ход, мирис, силуета или нешто четврто. Тек тада ће бити могуће прецизно објаснити зашто голубу на тротоару или врапцу на клупи није свеједно ко му прилази.