Навике које треба избегавати у међуљудским односима
Није потребно правити промене у личности из корена и живети искључиво према туђем мишљењу. Ипак, свакодневне интеракције говоре много о нама и могу изградити значајна познанства и пријатељства. Одређене навике у понашању према другима могу бити несвесне радње, а много утицати на ток разговора, пa самим тим и на однос. Поштовање других и чување сопственог шарма и имиџа је сасвим могуће, докле год се обраћа пажња на следеће суптилне знакове непоштовања:
Кршење микро-обећања
''Сигурно излазимо за викенд... јавићу ти се... налазимо се тачно у подне... вратићу ти књигу...'' делују као безопасна и мала обећања која многи не поштују, али то не значи да би кршење истих требало да буде увек толерисано. Увек постоје изузеци и искрени разлог, али у једном тренутку то може постати навика која на суптилан начин уништава међусобно поштовање туђег времена, предмета... Један случај не мора бити ''крај света'', али ако се временом нагомилају, одаје се утисак необазривости и неодговорности, због чега се друга особа може осећати увређено.
Тешко прихватање шале на сопствени рачун
Многи сматрају да они који имају добар смисао за хумор умеју да се смеју када је шала на њихов рачун. Наравно, увек постоји одређена граница пристојности, али у већини случајева је интеракција позитивна. Такође, важно је и од кога таква шала долази.
У тим тренуцима је кључно проценити ситуацију и имати адекватну реакцију. Прихватање шале на сопствени рачун је знак самопоуздања и поверења у другу особу. С друге стране, константно ''дурење'' може бити знак несигурности и бити узрок лоше атмосфере у просторији. У случају да је невероватно тешко прихватити чак и најмању шалу, можда је време за самоанализу и тражење узрока несигурности.
Критиковање свега и свакога
Многи су барем једном упознали сличну особу - она којој је свет увек недовољно добар, сваки предлог досадан, ништа није по њиховој жељи и за све је лако пронаћи замерку. За оне који не посматрају свет са ''трона песимизма'', као наведени пример, овакви људи могу бити исцрпљујући због честог ширења негативне енергије.
Наравно, људски је жалити се на непријатну особу или ситуацију, али нико не воли људе којима такво понашање постане главни део личности. Као и тешко прихватање шале на сопствени рачун, људи који воле ширити негативне теме и утиске увек имају одређену дозу несигурности, из које се рађа потреба за упоређивањем и осуђивањем. Зарад личног мира, боље је избегавати такве типове и анализирати сопствени став према себи и свету. За самозадовољне људе, чаша није увек полу празна.
Савети који се претварају у монолог
Понекада се може догодити и из најбоље намере и због тога је тешко идентификовати овакву грешку. Из жеље да се помогне пријатељу у невољи, свако удељује савет, али тај исти савет некада постепено прелази у препричавање сопственог искуства, пре него слушање саговорника. Тада је важно бити свестан сопственог говора, као и реакције друге особе.
Повремено, људи заправо не желе савет, већ само некога да их саслуша. Поред тога, начин преношења тог савета је важан и не би требало почети описивати само сопствена искуства, јер може деловати као хвалисање о ''мудрости'' која се дели, као неко ко је већ прошао кроз сличан проблем. Најбоље је заиста добро проценити однос и ситуацију пре дељења такве помоћи, јер несвесно може изазвати супротан ефекат.