Свака особа из Србије, наравно да ће хвалити јело из свог краја. Југ је познат по роштиљу, север по квалитетним месним прерађевинама и традиционалним сухомеснатим производима, централна Србија се издваја по разноврсној домаћој кухињи која чува старе рецепте. Гибаница, пиротска пеглана кобасица, резанци са маком, роштиљ, свадбарски купус - низ без проблема може да се настави. Истанчана непца би тешко остала равнодушна пред оваквим избором, али ипак постоји листа која издваја најбоља јела српске кухиње, која су освојила не само домаћу, него и светску гастрономску сцену.
Комплет лепиња, "лепиња са све", ужичка лепиња, комплетуша
Овај специјалитет припрема се од традиционалне лепиње која се пресече на пола, премаже кајмаком и прелије јајетом. Тако припремљена лепиња кратко се запече, а затим се прелива топљеном машћу, познатом као претоп.
Ово јело традиционално се везује за Ужице и Златибор. Верује се да је настало још пре Другог светског рата, док је назив званично регистровао Драган Лазић, садашњи власник ужичке пекаре "Код Шуљаге".
Иако је веома хранљива и калорична, комплет лепиња се најчешће једе за доручак. Најбоље се слаже са чашом јогурта или киселог млека, а за потпун доживљај препоручује се да се једе рукама.
Такође, овај специјалитет је пре две године проглашен за најбољи доручак на свету.
Пазарске мантије
Пазарске мантије су традиционално јело из Новог Пазара. Формирају се од теста које се најпре развлачи, премазује путером, а затим пуни млевеним говеђим месом, луком, сољу, бибером и са мало уља, пише на сајту "Тејст Атласа". Након пуњења, тесто се обликује у мале куглице које се ређају у тепсију и заједно пеку. Традиционално се припремају у старим пећима, што им даје посебан укус и арому. Служе се најчешће вруће, уз јогурт који се прелива преко њих и једе заједно са мантијама.
Лесковачки роштиљ
Лесковачки роштиљ представља традиционалан начин припреме меса на жару и сматра се врхунцем роштиљске уметности у Србији и шире. Иако се тачан рецепт и начин припреме меса и даље чувају као тајна лесковачких мајстора роштиља, познато је да се основна смеса прави од говедине која се сече, меље (прво крупније, а затим финије). Додају се зачини, па се тако оставља да одстоји најмање 48 сати пре печења. Поред меса, у смесу се обично додају и сецкани црни лук и млевени бибер.
Месо се пече на роштиљу преко ужареног угља, што му даје сочност и препознатљиву димљену арому. Иако је говедина најтрадиционалнији избор, користе се и свињетина и пилетина.
Међу специјалитетима лесковачког роштиља издвајају се пљескавица, ћевапи, мућкалица, димљене кобасице, уштипци, вешалица и разна меса са ражња.
Лесковачки роштиљ није само начин припреме хране, већ и важан део локалне и националне културе. Временом је постао познат и ван Србије, па се лесковачки специјалитети данас служе у бројним ресторанима широм Европе, Америке и Аустралије.
У част ове традиције, сваке године у септембру у Лесковцу се одржава фестивал роштиља "Роштиљијада". Од 1. новембра 2018. године, лесковачки роштиљ је и званично заштићен као регионални бренд у Србији.
Још нама познатих специјалитета се налази на листи
Редом су се на списку нашли и: лепиња, сарма, лесковачки воз, перкелт, бурек са сиром, кнедле са шљивама. петровачки кулен, пљескавица, урнебес, крофне, бела чорба, моравска салата, лесковачка мућкалица, мирочки сир, руске капе...