Станковић о упису у средњу школу: Места има за све, али тражени смерови само за најбоље

У средњим школама има више места него што има осмака, што значи да ће сви моћи да се упишу. За жељену школу мораће да се потруде, да добро ураде завршни испит и да остваре довољан број бодова из основне школе, јер министар просвете Дејан Вук Станковић каже да има смерова где на једно место конкурише 10 кандидата

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да ће завршни испит за упис у средње школе полагати више од 64.000 ученика и навео да ће бити места да се сви упишу, али да је за поједине школе велико интересовање и да на једно место конкурише чак 10 ученика.

Станковић је рекао да се завршни испит одржава 15, 16. и 17. јуна и да су ученици добили јасна упутства о тестовима, као и да су резултати пробног испита бољи него прошле године.

"Ова година је била регуларнија него што је била прошла. Нормализовали смо и стабилизовали прилике у образовном процесу, школе раде нормално, одржавају се часови, одржавају се провере знања. Ученици су добили врло јасна упутства о томе како ће тестови да изгледају, вежбало се са наставницима, могли су и преко дигиталне платформе РТС Планета самостално код куће да вежбају и да се припремају", рекао је Станковић за ТВ Прва.

Изразио је наду да ће ученици уписати средње школе по свом избору и навео да ће бити школа у којима ће бити велика конкуренција.

"Има места у свим средњим школама, само је ствар колики проценат ученика ће уписати школу по свом првом избору. Биће школа где ће бити чак и '10 на један', али то показује да постоје тражена занимања и тражене школе. Те школе имају шансе да проберу најквалитетније ђаке који ће, уз помоћ наставника и уз помоћ квалитетних планова и програма развити своје знање и вештине", рекао је Станковић.

Одлазак ученика на Експо

На питање да прокоментарише оптужбе студената у блокади да се доношењем правилника да су школе обавезне да предвиде посету ученика Експу 2027 васпитно-образовни систем користи као средство за промоцију политичких и инвестиционих пројеката, Станковић је рекао да је Влада Србије уврстила посету деце специјализованој изложби Експо водећи се искуствима и примерима из држава које су организовале Експо у претходном периоду.

"У Милану, Осаки, Дубаију, деца су организовано долазила на посету специјализованим изложбама. У Дубаију је чак милион ђака било. Нико ниједну реч на рачун тога није рекао, нити од тога правио политичку причу. Експо је шанса да се млади људи упознају са свим оним што ће преко 130 земаља приказати у нашем главном граду", рекао је Станковић.

Поред тога, додао је министар, Министарство просвете организоваће и презентацију нашег просветног система, знања и стваралаштва младих људи на Експу.

"Биће павиљон просвете где ћемо организовати и младе научнике и младе креативце из разних области уметности, од музичке уметности преко фолклора до других облика изражавања младих, показујући да у овој земљи има талентоване деце које уз помоћ својих савесних и посвећених наставника могу свој таленат да претворе у изузетно знање, вештину или мајсторство у уметничким вештинама. Дакле, Експо видим као шансу, нема ту никакве државне принуде, то је пракса у земљама у којима се Експо организује", истакао је Станковић.

Страни универзитети у Србији

Што се тиче идеје о потреби новог закона који би отворио врата страним универзитетима у Србији, Станковић је рекао да је изнео идеју да би у оквиру неких будућих измена и допуна закона о високом образовању или доношења новог закона, требало отворити простор за долазак страних универзитета, јер би на тај начин понуду високог образовања учинили богатијом.

"Долазак франшиза неких од еминентних европских или светских универзитета у Србији свакако би омогућио да наши млади људи могу да стекну врло слично или идентично образовање оном образовању које стичу у иностранству. Притом, не морају да плате цену коштања живота и цену коштања студирања какву плаћају у европским или светским метрополама", рекао је министар.

Истакао је да се подразумева да би сви ти универзитети чије би франшизе дошле да послују у Србији, били акредитовани под истим условима под којима се врши акредитација домаћих државних и домаћих приватних факултета.

Упитан да прокометарише тврдње дела академске заједнице да би долазак страних универзитета могао да ослаби положај државних факултета, Станковић је одговорио да не зна на чему се базира та врста бојазни.

"Уколико домаћи универзитети буду посвећени стицању, преношењу и верификацији знања код својих студената, они, уколико су квалитетни, не морају уопште да се плаше конкуренције. Мислим да тај страх од конкуренције заправо је страх од губитка монопола", оценио је Станковић.

Додао је да је држава, од 2025. године, када је универзитет значајан део године био у блокади, повећала издвајања за високо школство.

"Ми смо повећали значајно плате у високом школству, више од 30 одсто, а дали смо 50 одсто школарине самофинансирајућим студентима. Ту праксу смо задржали за ову годину. Увели смо систем СПИРИ да бисмо учинили транспарентнијим финансирање универзитета. Нисмо никоме ништа одузимали", закључио је Станковић.