Коначна расподела ученика по средњим школама објављена је 29. јуна, а електронски упис у средње школе је уследио већ следећег јутра. Тиме је званично окончан један од најстреснијих периода за осмаке и њихове родитеље - трка за место у жељеној средњој школи. Ипак, уколико је жељена школа била нека од гимназија, многи су остали испод црте. Овогодишњи резултати показују да је конкуренција у великом броју гимназија додатно порасла. На појединим смеровима било је неопходно више од 95 бодова, док је и у школама које су ранијих година примале ученике са нешто мање бодова сада подигнута доња граница за упис.
Зашто је порастао уписни праг
Министарство просвете није мењало систем бодовања нити је административно повећало услов за упис. И ове године ученици су могли да освоје највише 100 бодова – до 60 на основу успеха из шестог, седмог и осмог разреда и до 40 на завршном испиту.
На основу анализа, један од главних разлога за пораст уписног прага су резултати завршног испита, али и све веће интересовање за упис у гимназије. Велики број ученика освојио је висок укупан број бодова, па су и минималне границе за упис померене навише. То се најбоље види код најтраженијих гимназија, где је разлика између ученика који су успели да се упишу и оних који су остали испод црте негде износила само неколико десетинки бода. Управо зато су и минимална повећања резултата на малој матури ове године имала значајан утицај на коначни распоред кандидата.
Колико је бодова било потребно за најтраженије гимназије
Према подацима Министарства просвете, основну школу је ове године завршило нешто више од 64.400 ученика, док је средње школе широм Србије чекало 71.614 слободних места - од тога око 17.000 у гимназијама. План уписа за школску 2026/2027. годину није донео значајније повећање броја гимназијских одељења.
За упис у најтраженије београдске гимназије и ове године био је неопходан број бодова који граничи са савршеним резултатом:
- Четрнаеста гимназија – природно-математички смер: 96,05 бодова
- Десета гимназија – општи смер: 95,20 бодова
- Трећа гимназија – природно-математички смер: 95,10 бодова
- Девета гимназија – природно-математички смер: 94,65 бодова, друштвено-језички 93,47 бодова
За приближно исти број места конкурисао је већи број ученика са високим бројем бодова, што је додатно повећало притисак на најпопуларније школе. Као резултат овога је повећана доња граница за упис.
Кандидати који су уписали ове гимназије практично су морали да имају одличан успех током целе основне школе и готово без грешке да положе малу матуру.
Комплетне ранг-листе доступне су на порталу Моја средња школа.
Бодови расту и ван Београда
Велико интересовање за гимназије није било ограничено само на Београд. Иако су београдске гимназије и даље међу најтраженијима, високи уписни прагови забележени су и у другим градовима, што показује да је конкуренција за гимназијске смерове остала изузетно јака широм Србије. Истовремено, у делу трогодишњих и мање тражених стручних школа остало је слободних места и после првог уписног круга.
Да су гимназије и ове године биле најтраженије, указао је и министар просвете Дејан Вук Станковић још на почетку полагања завршног испита. Он је за РТС изјавио да у средњим школама има довољно места за све ученике, али да је највећа конкуренција традиционално управо за упис у гимназије.