У Србији је током претходне године рођено свега 59.483 беба, односно 1.362 деце мање него 2024. године и најмање у новијој историји наше земље, говоре управо објављени подаци Републичког завода за статистику. Бројке упозоравају да је од 2016. до 2025. године само на основу негативног природног прираштаја број становника у нашој земљи смањен чак за 434.948 особа. Свега осам општина у нашој земљи лане је имало позитивни природни прираштај, односно већи број рођених од умрлих, а међу њима се налазе Тутин, Нови Пазар, Сјеница, Звездара, Нови Сад, Сурчин, Прешево и Бујановац, што је за две општине више у односу на претходну годину.
Иако у престоници живи готово четвртина Србије, само су две београдске општине имале позитиван природни прираштај – Звездара и Сурчин. Демографи упозоравају да се више деце рађало за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата, бомбардовања НАТО-а и пандемије короне. Процене наше националне статистичке установе говоре да је у 2025. години у Србији живело 6.549.901 особа – 3.363.297 жена и 3.186.604 мушкараца, што значи да у нашој земљи живи чак 176.693 дама више него припадника "јачег" пола, пише "Политика".
Жене све касније постају мајке
Подаци виталне статистике говоре да просечна жена у Србији у породилиште први пут одлази у 29,1 години. Међутим, ова статистика мења у зависности од тога да ли она живи у урбаној или руралној средини. Наиме, просечна старост жене при рођењу детета у градским насељима је 31,2 године, док је просечна старост жене у руралним насељима – 29 година. Супротно увреженом мишљењу да се деца не рађају у солитерима, већ у руралним срединама демантује статистика која говори да се чак 65 одсто деце у Србији роди у урбаним срединама, док се свега трећина малишана роди на селу. Највећи број деце – 18.299, родиле су мајке старости од 30 до 34 године.
Обесхрабрује и податак да је стопа укупног фертилитета, односно укупан број деце по жени, мања у односу на 2024. годину и износи 1,62. Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Шумадији и западној Србији (1,66) и Војводини (1,62), док је њена најнижа вредност забележена у Јужној и источној Србији (1,57) и Београдском региону (1,60). Подсећања ради, за просту репродукцију нације неопходно је да стопа фертилитета буде 2,14 деце.
Иако је родитељски додатак значајно повећан, а давања државе сада износе 500.000 за рођење првог детета, 600.000 за рођење другог детета, 2.280.000 динара за рођење трећег детета, 3.180.000 динара за четврто дете, демографе забрињава чињеница да се у односу на 2024. годину лане смањио број прворођене деце за 825, број другорођене деце за 536, број трећерођене деце за 44, док је број четврторођене деце порастао за 14, а петорођене и деце "осталог" реда рођења порастао за 32.
Посматрано по регионима, највише прворођене деце уписано је у крштенице у Београдском региону, највише другорођених је у Јужној и источној Србији, док је највише трећерођене и четврторођене деце забележено у Шумадији и западној Србији. Највећи проценат деце петог и виших редова рођења уписано је у матичне књиге Војводине.
Стручњаци Републичког завода за статистику упозоравају да у периоду од 2002. до 2025. године број становника наше земље континуирано опада, а једино је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима дошло до смањења популације.
О интензивном процесу демографског старења у Србији, односно ниском учешћу младих и континуирано високим и растућим уделом старих у укупном становништву говори податак да је удео особа старих 65 и више година у 2025. износио 22,6 одсто, док је млађих од 15 година свега 14,4 процената. У Зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година и најмањи удео становништва млађег од 15 година, док је најмањи удео старијих од 65 година у Рашкој области, али је је у тој области истовремено највећи удео млађих од 15 година – 17,4 одсто. Више уделе младог становништва има и Јужнобачка (15,7 одсто) и Београдска област, у којој удео млађих од 15 година у становништву престонице износи 15,3 одсто.
Стопа негативног природног прираштаја и даље веома висока
Подаци Републичког завода за статистику сведоче да је лане умрло 95.247 особа, односно 2.983 мање него 2024. године. Стопа негативног природног прираштаја и даље је веома висока, што значи да је током 2025. године 35.764 особа више умрло него што се родило.
Просечна старост умрлих особа је 75,4 године, а највећи број преминулих је у старосном интервалу од 75 до 84 године. Број умрлих насилном смрћу је у паду (за 118) у односу на 2024. годину и износи 2.377, а број самоубистава у 2025. години износи 556, што је за 147 случаја мање у 2024. години. Број убистава повећао се за девет случајева у односу на 2024. и износи 64.
Водећи узрок смрти код особа оба пола су болести система крвотока – од кардиоваскуларних болести лане је преминуло 44.603 особа (20.659 мушкарца и 23.944 жене). На другом месту су тумори, од којих је у 2025. години умрло 21. 526 особа, односно 11.544 мушкарца и 9.982 жена, док су на трећем месту болести система за дисање од којих је умрло 6.051 особа, односно 3.326 мушкараца и 2.725 жена.