Буџетских места за бруцоше готово исто као прошле године, повећане квоте за две категорије студената

Број буџетских места за упис бруцоша у школској 2026/27. години готово је исти као прошле године, а укупан број места повећан је због проширења квота за студенте са инвалидитетом и припаднике ромске националне мањине, изјавио је данас помоћник министра просвете за високошколско образовање Александар Јовић и навео да су квоте за те две категорије повећане са један на 1,5 одсто.

"Када посматрамо број студената у односу на претходну годину, број је сличан, мале су разлике, али морамо да имамо на уму да смо ове године одредили додатан број студената који ће се финансирати по афирмативним мерама. Две афирмативне мере су јако важне које имамо, Министарство просвете и Влада Републике Србије, а то је афирмативна мера за упис студената са инвалидитетом и афирмативна мера за упис студената припадника ромске националне мањине", рекао је Јовић за Танјуг.

Колико је буџетских места одобрено за упис бруцоша

Влада Србије  је 2. јула донела две одлуке о броју студената који се могу финансирати из буџета у школској 2026/27. години, од којих се једна односи на универзитете и факултетске програме, док се друга односи на академије струковних студија.

"Када говоримо о студентима који ће студирати на факултетима на универзитетима, укупан број места је 17.493, а кад говоримо о академијама, то је укупно 4.442 места", прецизирао је Јовић.

За које студенте су повећане квоте

Објашњавајући где је тачно дошло до повећања, Јовић је нагласио значај подршке осетљивим групама у високом образовању. Додао је и да се овогодишње одлуке Владе о квотама разликују од прошлогодишњих и због три статусне промене у високошколском систему.

"Једна је трансформација Високе школе струковних студија Ваздухопловна академија, која је постала део Академије струковних студија Политехника, одсек Висока туристичка школа прешао је са Академије струковних студија Београд такође на Академију струковних студија Политехника, а дошло је и до формирања новог факултета у оквиру Универзитета у Нишу, а то је Факултет српских студија", навео је Јовић. Све је то утицало на структуру буџетских квота ове године, додао је.

Говорећи о току уписног процеса, Јовић је нагласио да нема већих неправилности и да су Министарству просвете, као другостепеном органу, упућене свега две примедбе на регуларност пријемних испита, што, како је истакао, сведочи о томе да поступак протиче у складу са законом.

Који су факултети и студијски програми најтраженији

Када је реч о атрактивности студијских програма, навео је да се на врху листе жеља будућих бруцоша и даље налазе традиционално популарне области – психологија, медицинске струке и ИТ.

Са друге стране, указао је и на одличне резултате појединих традиционалних смерова који су забележили изузетан успех већ у првом кругу.

"Ове године Машински факултет Универзитета у Београду се похвалио тиме да је успео да упише на буџет све ове студенте предвиђене квотама. Такође, Учитељски факултет, то јест Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, такође је успео да попуни сва и буџетска и места за самофинансирајуће студенте, тако да неће имати организован други уписни рок", нагласио је помоћник министра.

Према његовим речима, збирни подаци са терена показују јасан тренд раста интересовања за упис на високошколске установе у односу на прошлу годину.

"Значајније повећање интересовања у односу на прошлу годину стварно постоји, што говори о повратку поверења у образовни систем Републике Србије. Знате кроз шта је образовни систем прошао и ми се надамо да је ово први сигнал да се полако враћамо у, да кажем, нормалан ток високог образовања Републике Србије", закључио је Јовић.

Када почињу други и трећи уписни рок

За студенте који нису успели да обезбеде индекс у првом року, преостала места биће понуђена у другом и трећем уписном кругу, који на већини установа почињу 1. септембра и трају до званичног почетка школске године, 1. октобра 2026. године.