Ђацима неће имати ко да предаје: Слабо интересовање младих за наставничке факултете

У току је први уписни рок на државним факултетима у Србији. Неке високошколске установе већ су организовале пријемне испите, да другима се тек очекују. На факултетима који образују будуће наставнике кажу да је слабо интересовање кандидата за те студијске програме. 

На Хемијском факултету у Београду на модул за наставника хемије пријавила су се само четири кандидата, али су на пријемни испит изашла само три кандидата. Ово није проблем који се јавио ове године, већ је актуелан последњих десетак година. 

Наш избор

Нико неће у просвету: За наставника физике у Београду се пријавио само један кандидат

Декани наставничких факултета више пута су указивали да се мора нешто предузети како би се привукло више бруцоша на те студијске програме. Последице су већ видљиве у школама. 

У Србији већ постоји озбиљан проблем недостатка наставника математике, информатике, физике, хемије, страних језика. Директори школа, посебно у унутрашњости, сваке школске године имају проблем да обезбеде квалификован кадар за те предмете. Често се ангажују колеге које су отишле у пензију или студенти завршних година на факултетима. 

Проф. Марија Станић, декан ПМФ-а у Крагујевцу за РТ Балкан каже да је интересовање за наставничке смерове "катастрофално". Сматра да је главни разлог стање у образовном систему, да то није питање плате и новца, већ односа према наставном кадру и система у ком су "важна само права деце и родитеља".

"Горе је него прошле године. Код нас се за наставничке смерове студенти опредељују на другој или трећој години. Међутим, ове године се пријавило укупно 128 кандидата, а примамо око 275 кандидата. Укупан број кандидата је јако лош. Чак и сви да оду за наставнике, а неће, то је опет мало", каже Станић.

На ПМФ-у у Крагујевцу кандидати могу да студирају Биологију (два студијска програма), Екологију(два програма), математику (три студијска програма), Информатику (три програма), Физику (четири програма), Хемију (четири програма).

Наш избор

Ђацима нема ко да предаје: Пензионери и студенти попуњавају рупе у српском школству

Каже да стање у образовном систему и зашто млади не желе у наставнике најбоље осликава пример студенткиње која је на месец, два била на замени у школи.

"Када су је питали каква су јој искуства из школа она је рекла да је много срећна што је добила прилику да види како изгледа рад у учионици, али да јој не пада на памет да ради у школи. Радиће било који други посао, само неће бити наставник. То најбоље описује све", испричала је она и додала да данас имамо примере да људи након 20 година рада у школи напуштају просвету јер не могу да издрже притиске- родитеља, ђака, управе, министарства.

На Физичком факултету у Београду за наставника физике ове године пријавило се шест кандидата, што је помак у односу на прошлу годину када су се пријавила само два кандидата. Иначе на том факултету где је квота на свим студијским програмима 150 студената, пријавило се 60 кандидата.

На ПМФ-у у Новом Саду за модул наставник географије пријавило се седам кандидата.

"Географија је испод очекиваног, а за Хемију и Физику ћемо знати када буде упис. На Хемији и Физици имамо по два модула и тек на упису сазнамо за који су се кандидати определили. Што се тиче Физике, чини ми се да је ове године веће интересовање. Имамо за сада 26 кандидата, па ћемо при упису видети ко ће определити за наставнички модул", каже за РТ Балкан проф. Љубица Бибић, продекан за наставу.

Иначе, на том факултету ове године имају више кандидата у односу на прошлу, а из управе кажу да су броја кандидата из академске 2024/25.