Друштво
Данас је Ивањдан, празник који чува кумство и доноси најлепше народне обичаје
Српска православна црква и верници данас славе Ивањдан (Јовањдан), рођење Светог Јована Претече, један од три велика празника посвећена светитељу за чије се име везује крштење Исуса Христа на реци Јордан и почетак хришћанске проповеди. За овај велики празник везују се бројни народни обичаји, од плетења венаца до брања лековитог биља, а мало ко зна шта они заправо симболизују.
Свети Јован Крститељ рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као од Бога измолено дете, од престарелих и праведних родитеља, свештеника Захарија и Јелисавете. Празник обележава чудесно зачеће и рођење Христовог претече.
Јован Крститељ вршио је обредна купања на реци Јордан и проповедао крштење ради опраштања грехова. Он је крстио Сина Божјег у реци Јордан.
Празник, изузетно поштован у српском народу, установљен је у четвртом веку, након успостављања Божића.
Ивањдан је честа слава православних хришћанских породица у Србији, а за овај празник везани су и многобројни народни обичаји.
Обичаји: Венци, лековито биље и девојачки ритуали
Обичај је да се бере лековито биље, а од ивањског цвећа плету се венци који се стављају на улаз у православне домове и представљају симбол бесконачности вере.
Ивањдан се може назвати и девојачким празником, јер је читав низ ритуала повезан са девојкама. У многим нашим крајевима, у ноћи уочи овог празника, девојке пале ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. У неким деловима Србије постоји веровање и да девојке које нису удате, треба да у саксији посаде мало жита које ће погледати 12. јула, на Петровдан. Уколико су клице као прстенови, то значи да ће се на јесен сигурно удати.
Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства (обичај братимљења "по Богу и светом Јовану").
Ивањдан се назива још и Игритељ, јер се верује да се сунце, када тог јутра изађе, игра на небу. У виноградима се ништа не ради. Три дана пре и три дана после Ивањдана се не улази у виноград, а верује се да баш тад највише напредује, јер га чува Свети Јован.
Познат је и обичај паљења иванданских ватри, које су летњи пандан паљењу Бадњака. Вече пред Ивандан палиле су се лиле и обносиле око кућа, зграда, њива, торова, па чак и око читавог села, чиме се стварао магијски ватрени круг у који не могу да продру зле силе.
Поред Ивањдана, СПЦ слави Сабор Светог Јована Крститеља 20. јануара (7. јануара по јулијанском календару) и 11. септембра, односно 29. августа по јулијанском календару, на дан његовог упокојења – Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Live
