Завршен упис у средње школе: Опало интересовање ученика за ИТ сектор

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је упис ученика у средње школе успешно завршен, упркос изазовима који представљају одјек прошлогодишње кризе у образовном систему, и истакао да се у првом и другом уписном року успешно уписало 57.580 ђака.

Станковић је на конференцији за новинаре у Влади Србије навео да је ове године завршни испит полагало 64.400 ученика, док је слободних места било 72.000, додајући да је просечан број бодова остао на нивоу прошлогодишњих резултата.

Према његовим речима, забележен је нешто слабији учинак из матерњег језика, док су математика и изборни предмет показали бољи тренд.

Стручне школе и даље убедљиво најпопуларнији избор

Министар је нагласио да се у средње стручне школе уписало 42.452 ученика, односно 73,7 одсто – на четворогодишњи профил 32.758 ученика, а на трогодишњи 9.694 ученика. Додао је да је гимназије уписало 14.658 ученика, односно 25,4 одсто, док је уметничке и музичке школе уписало 1.496 ученика.

"Пријемни испит за ученике средњих школа је по својој сложености и обиму други, после избора, административни процес који спроводи држава, с тим што се овај процес, за разлику од избора који су законски на четири или пет година, спроводи сваке године. И утолико је захтевнији", нагласио је министар.

Захвалио је МУП-у, Пошти Србије, Канцеларији за еУправу и заводима на успешној синергији.

Истакао је да је у средњем стручном образовању понуђено 200 образовних профила из 14 подручја рада, који су усклађени са потребама тржишта. 

Наш избор

Без 95 бодова готово немогуће до неких гимназија: Бројке које су обележиле упис у средње школе 2026

Као највеће изненађење овогодишњег уписног рока навео је приметан пад интересовања за информационе технологије.

"Оно што морамо да констатујемо јесте околност да је опало интересовање за нешто што је годинама словило као занимање будућности", рекао је Станковић.

Објаснио је да су два кључна разлога довела до овог тренда: први је стагнација наставних планова, у којима у последњих пет до шест година није било значајних иновација, а други је експанзија вештачке интелигенције.

Додао је да су ученици посебно интересовање показали за две школе са традиционалним угледом које припадају друштвено-хуманистичком облику образовања – Филолошку гимназију у Београду и Карловачку гимназију. 

"Када говоримо о Филолошкој гимназији, онда говоримо пре свега о одељењима која се баве шпанским и италијанским језиком као првим језицима", навео је Станковић.

Истакао је и изузетно интересовање за смерове који се баве визуелним и драмским уметностима, као и за ликовне уметности, посебно у Београду.

Шест нових смерова у средњим школама – три одмах попуњена

Станковић је рекао да се, будући да је током школске 2025/2026. године образовни систем прошао кроз реформске процесе, појавило шест нових профила у средњим стручним школама, од којих су три имала стопостотну попуњеност– техничар мехатронике у возилима, механичар за монтирање и одржавање алата и филмописац.

"Профил техничар обновљивих извора енергије, који је нови профил, има 80 одсто попуњеност, као и техничар витикултуре и енологије", навео је Станковић.

Додао је да интересовање није било велико једино за нови смер шумар-узгајивач, који је трогодишњи програм.

"Ту, нажалост, нисмо успели да остваримо корелацију између образовног процеса и привреде, јер тај концептуални облик образовања није могао да гарантује висок степен заинтересованости јавног предузећа које би се бавило шумарским занимањем. То је један од проблема с којима ћемо се суочавати: домаће компаније треба више да покажу интересовање за дуално образовање, јер постоји велика асиметрија између броја ђака који га упишу и онога што се зове обухват који врши привреда након што они прођу тај програм", указао је министар.

Станковић је додао да су сви административни процеси за упис били дигитализовани, захваливши Канцеларији за ИТ и еУправу, као и Факултету организационих наука, чији су професори и сарадници помогли да се процес у потпуности спроведе.

Оценио је да је овим успешно завршеним испитом образовни систем прошао тест кредибилитета, што је знак потпуне нормализације прилика у земљи.