Друштво
Захват од 6 сати завршили за 30 минута: Хуманоидни роботи први пут успешно оперисали животињу
Хуманоидни роботи, који изгледом и покретима подсећају на људе, први пут су успешно извели операцију на живој животињи користећи стандардне медицинске инструменте. Реч је о значајном кораку у развоју роботске хирургије, који би у будућности могао да помогне у решавању недостатка хирурга, посебно у срединама у којима недостаје медицинско особље.
Хирурзи који се баве ретким и сложеним операцијама имају једну од највећих стопа професионалног сагоревања, а разлог су честа хитна путовања, изузетно захтеван посао са великим ризиком и притисци које носи здравствени систем, према подацима Америчког лекарског удружења. Управо зато је потреба за новим решењима све већа, а у будућности би једно од њих могли бити роботи-хирурзи.
Тим инжењера и хирурга са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу недавно је објавио резултате два успешна претклиничка испитивања која показују да би хуманоидни роботи могли да постану вредни чланови хируршких тимова. Роботи су извели две демонстрационе операције користећи обичне ручне хируршке инструменте намењене људским лекарима.
Иако се роботске руке већ годинама користе у операцијама на даљину, па чак и током свемирских мисија, истраживачи истичу да су ово прва испитивања у којима су хуманоидни роботи могли да рукују класичним хируршким инструментима на исти начин као човек.
У првом испитивању један робот је, уз помоћ људског асистента, успешно уклонио жучну кесу живој свињи, док је лиценцирани ветеринар надгледао анестезију и стање животиње. У другом експерименту два робота су сарађивала и извела исту лапароскопску операцију без људског хирурга поред операционог стола.
За разлику од данашњих хируршких система, попут широко распрострањеног "Да Винчија", који су масивне машине са три или четири роботске руке и тежином од око 817 килограма, овај нови робот "Сурџи (Surgie)" тежак је свега око 27 килограма.
Поред тога што користи стандардне хируршке инструменте, може и да хода. Зато истраживачи верују да би у будућности могао чак и самостално да доноси инструменте осталим члановима хируршког тима. Према речима научника, овакви роботи могли би да се користе у операционим салама у којима нема простора за велике роботске системе, али и у срединама које се суочавају са недостатком медицинског особља.
Добро прихваћени у операционој сали
Након операција, хирурзи који су сарађивали са роботима попунили су анкете у оквиру студије. Даљински оператери процењивали су ергономију система и прецизност управљања, док су остали чланови тима оцењивали сарадњу са роботима.
"Били смо изненађени колико се 'Сурџи' добро уклопио у наш радни простор и ток рада", рекао је коаутор студије и специјализант опште хирургије Никита Тареја.
Напредак је већ значајан - роботска лапароскопска операција која је у ранијој фази развоја трајала око шест сати сада се може извести за приближно 30 минута.
Истраживачи, међутим, признају да још постоје неки изазови. Један од главних проблема је кашњење сигнала приликом даљинског управљања, што је посебно важно за операције на великим удаљеностима. Такође, систем још увек захтева повремену рекалибрацију, а операције су спорије него код искусних хирурга, преноси "Форбс".
Live
