Друштво
Руски лекари открили како да брже предвиде развој матичних ћелија након уношења у тело
Научници из Москве су направили важан корак ка безбеднијем коришћењу матичних ћелија у медицини. Развили су технологију која омогућава да се много раније него до сада предвиди шта ће матичне ћелије постати када се примене у лечењу одређених стања, што би у будућности могло да повећа успешност терапије и смањи ризик од нежељених последица.
Матичне ћелије већ годинама важе за једно од највећих обећања савремене медицине јер имају способност да се претворе у различите врсте ћелија и помогну у обнављању оштећених ткива. Захваљујући томе, користе се и проучавају у лечењу прелома, оштећења срчаног мишића и бројних других стања. Ипак, један од највећих изазова остаје питање како са сигурношћу знати у шта ће се оне развити када се унесу у организам.
Научници са Московског државног универзитета "Ломоносов" развили су нову методу која омогућава да се судбина ових ћелија прати много раније него што је то до сада било могуће. Како је саопштила Руска научна фондација, резултати истраживања могли би да омогуће лекарима да непосредно пре терапије процене квалитет матичних ћелија и њихову спремност за примену код пацијената.
Матичне ћелије се често описују као својеврсни "грађевински материјал" организма. Када је телу потребан раст или поправка оштећеног ткива, оне имају способност да се претворе у специјализоване ћелије које обављају одређену функцију. Посебно су занимљиве такозване мултипотентне матичне ћелије, које могу да се развију у више различитих врста ткива, укључујући коштано и масно.
Према објашњењу Руске научне фондације, однос између стварања кости и масног ткива има велики значај за здравље. Са старењем или код појединих болести, матичне ћелије све чешће почињу да стварају масне, уместо коштаних ћелија. Због тога се у коштаној сржи накупља више масти, а густина костију се смањује, што повећава ризик од развоја остеопорозе и прелома.
До сада је научницима представљало велики проблем то што нису могли да прате овај процес у најранијој фази. Тек када би ћелије већ биле довољно развијене, постајало је јасно у ком ће се правцу развијати, што је ограничавало могућности за њихову контролу и безбедну примену.
Тим научника зато је осмислио посебан вештачки протеин који делује као својеврсни биолошки "светионик". Он се везује за одређене делове ДНК и помоћу флуоресцентног сигнала показује када у ћелији почињу промене које одређују њен будући развој. На тај начин истраживачи могу да виде у ком правцу ће се матична ћелија развијати много пре него што се појаве видљиве промене.
Истраживачи су током 13 дана пратили понашање матичних ћелија, а већ другог дана могли су јасно да раздвоје оне које ће се развити у коштано ткиво од оних које ће постати масне ћелије. То показује да се "одлука" о томе шта ће ћелија постати доноси много раније него што се раније претпостављало.
Једна од највећих предности нове технологије јесте то што не оштећује ћелије. За разлику од бројних класичних метода, које користе боје способне да буду токсичне и онемогуће дуготрајно посматрање, нови протеин омогућио је научницима да исте ћелије непрекидно прате скоро две недеље.
Посебно је важно што би овакав приступ могао да помогне и у смањењу ризика од неконтролисаног раста ћелија, укључујући и настанак тумора, што је један од главних изазова у развоју терапија заснованих на матичним ћелијама, преноси "РИА Новости".
Live
