Упис у средње школе је завршен, а након сумирања резултата највеће интересовање било је за гимназије, док су средње стручне школе, које образују кадрове који су дефицитарни на тржишту рада, остале полупразне.
Плате и до 2.000 евра, а готово да нема кандидата
Грађевинарство је данас једна од најстабилнијих грана привреде. У тој области бележи се стални раст, отварају нова градилиште, плате за зидара, тесара, армирача... иду и до 2.000 евра. Међутим, грађевинске школе остале су полупразне и нису могле да формирају одељења на многим смеровима због недовољног интересовања ученика.
У Грађевинској школи на Звездари на смеру Оператер основних грађевинских радова, што подразумева зидара, тесара, армирача, пријавило се само четворо кандидата. За декоратера зидних површина (молера) пријавило се њих осам. У Техничкој школи "Дрво Арт" на смеру за столара пријавило се пет кандидата. То је било недовољно да се формирају одељења.
И у другим стручним школама је слична ситуација. У Техничкој школи за дизајн коже у Београду на смеру обућар пријавило се само шест кандидата. Полупразне су и пољопривредне школе. Пољопривредно-хемијска школа у Обреновцу није уписала ниједног ученика на образовни профил месар. У средњој школи у Крњачи у Београду пријавила су се само четири ученика, док је у Хемијско-прехрамбеној школи тај смер одабрало 13 ђака.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић за РТ Балкан каже да су то тражени занати на тржишту рада, да је и зарада добра, али да ђаци заобилазе школе које школују те кадрове.
"Један зидар, армирач или тесар данас заради по 100 евра дневно. Познајем људе који као молери зараде месечно и по 3.000- 4.000 евра када је сезона. Нешто мора да се уради, да се та слика промени", каже Антић.
Сматра да директори школа морају бити активнији, морају да иду по основним школама, сајмовима образовања да представљају своје средње школе и какве су могућности на тржишту рада.
"И Министарство просвете мора да уради акциони план, да се образовање прилагоди тржишту рада", додао је он.
Очекује да ће наредна уписна година бити повољнија за средње стручне школе јер је Министарство просвете најавило подизање уписног прага. Гимназије ће моћи да упишу ученици који имају више од 70 бодова по основу успеха из основне школе и остварених резултата на завршном испиту. Сви који имају мање од 70 бодова мораће да упишу средње стручне школе. Сада је тај праг 50 бодова.
Иначе, држава већ неколико година уназад покушава да мотивише ученике да упишу занате који су дефицитарни на тржишту рада. Ђаци који упишу те смерове, по дуалном моделу, месечно добијају по 5.000 динара. Међутим, ни то није била довољно да се мотивишу млади.
"Тај износ мора да се повећа. Мора да се обезбеди минимум 20.000 динара. Осим тога, морају још неке погодности да се дају за оне који уписују занате", истакао је Антић.
На листи дефицитарних занимања ове године се нашло 36 занима: аутоелектричар, бравар-заваривач, возач моторних возила, галантериста коже, грађевински техничар, декоратер зидних површина, електричар, израђивач хемијских производа, индустријски механичар, инсталатер водовода, грејања и клима уређаја, кувар, конобар, месар, механичар моторних возила, механичар текстилних машина, модни кројач, монтер телекомуникационих мрежа.
Затим, обућар, оператер за израду намештаја, оператер машинске обраде резањем, оператер основних грађевинских радова, оператер у прехрамбеној индустрији, пекар, полагач облога, посластичар, руковалац грађевинском механизацијом, столар, тапетар- декоратер, трговац, техничар витикултуре и енологије, техничар за израду и одржавање алата, техничар за металуршке технологије, техничар за информационе технологије, техничар за управљање отпадом, техничар мехатронике, техничар моделар одеће.