
Држава стимулише осмаке да упишу дефицитарна занимања: Са којим проблемима се школе суочавају

Листа дефицитарних занимања повећава се сваке године. На њој се ове године нашло 36 профила који су тражени на тржишту рада, али из школа не излази довољно кадрова са тим дипломама, јер нема довољно заинтересованих кандидата.
Држава већ неколико година уназад покушава додатним стимулативним мерама да мотивише младе да уписују дефицитарна занимања, али у школама које раде по дуалном моделу. Иначе, за њих је и ове године планирано издвајање од 5.000 динара, девет месеци док траје школа.

Међу дефицитарним занимањима која су се ове године нашла на листи је и смер обућар. У Техничкој школи за дизајн коже у Београду, која школује и обућаре, кажу да су прошле године имали само два, три кандидата заинтересована да упишу тај смер и да нису могли да формирају одељење.
"Прошле године нисмо могли да формирамо одељење за обућара, јер смо имали само два, три заинтересована кандидата. Пребацили смо те кандидате на смер галантериста коже, где смо уписали 23 ученика", каже за РТ Балкан директорка школе Божана Вуковић.
Сада имају на другој години одељење обућара, али ни они нису уписани по дуалном моделу, јер школа није успела да нађе привреднике који би примили ђаке на праксу, да уче уз рад.
Међу дефицитарним занимањима је и галантериста коже, али директорка школе каже да ни за тај смер нису могли да нађу привреднике са којима би сарађивали, који би прихватили децу на праксу. Ни тај смер није по дуалном моделу, што значи да ђаци нису могли да добију помоћ државе од 5.000 динара.
"Деца су била заинтересована и родитељи, али нисмо пронашли привреднике који би прихватили децу. Обратили смо се Канцеларији за дуално образовање и Привредној комори Србије, проблем је што привредници не могу да испуне услове који се траже од њих. Постоје по Закону о дуалном образовању услови које треба да обезбеде привредници, а они нису у могућности. Ни ту нисмо реализовали наставу по дуалном моделу образовања", навела је она проблеме са којима се суочавају у пракси.
На листи дефицитарних занимања ове године су се нашли: аутоелектричар, бравар-заваривач, возач моторних возила, галантериста коже, грађевински техничар, декоратер зидних површина, електричар, израђивач хемијских производа, индустријски механичар, инсталатер водовода, грејања и клима уређаја, кувар, конобар, месар, механичар моторних возила, механичар текстилних машина, модни кројач, монтер телекомуникационих мрежа.
Затим, обућар, оператер за израду намештаја, оператер машинске обраде резањем, оператер основних грађевинских радова, оператер у прехрамбеној индустрији, пекар, полагач облога, посластичар, руковалац грађевинском механизацијом, столар, тапетар- декоратер, трговац, техничар витикултуре и енологије, техничар за израду и одржавање алата, техничар за металуршке технологије, техничар за информационе технологије, техничар за управљање отпадом, техничар мехатронике, техничар моделар одеће.
Новчана средства ученицима се додељују на конкурсу који расписује Kанцеларија за дуално образовање и национални оквир квалификација. Школе које раде по дуалном моделу на конкурс пријављују све ученике уписане у први разред на смеровима који школују ђаке за дефицитарна занимања.
Уговор о додели средстава за подршку закључује школа, Kанцеларија и ученик, односно родитељ или други законски старатељ. Средства за подршку Канцеларије исплаћују се ученицима преко Банке "Поштанска штедионица", која за те сврхе отвара наменски текући рачун за ученике.
Оно што је важно за ђаке, помоћ од државе не добијају само у првом разреду, већ наредне три или четири године, зависно од тога колико траје школовање.




