У Руском царству рукавице нису биле само модни додатак. Официри су били дужни да их носе као обавезан део униформе, баш као капу, сабљу или еполете. За свечане прилике носиле су се беле антилоп рукавице, док су смеђе или тамније биле намењене свакодневној служби. Појављивање у јавности без рукавица сматрало се кршењем правила и могло је да доведе до опомене надређених.
Међутим, постојало је још једно правило које је било једнако важно - руковање се никада није обављало рукавицом на десној руци. У племићком друштву се поздрављање са руком у рукавици сматрало непристојним, па чак и увредљивим (посебно ако је реч о надређеном или уваженој личности). Због тога је десна рука морала да буде откривена приликом сваког поздрава.
Зашто нису носили рукавице када је било време за фотографисање
Данас би то деловало као ситница, али рукавице у 19. веку нису биле лаке за облачење. Израђиване су од веома танке јареће или јагњеће коже и морале су савршено да стоје уз руку. Често су се облачиле уз помоћ талка и посебних затезача, а читав поступак могао је да потраје неколико минута.
Поред тога, бонтон није дозвољавао да се рукавице облаче усред салона или током разговора. То се сматрало исто толико непристојним као намештање одеће пред другим људима.
Зато су официри најчешће скидали десну рукавицу пре него што би ушли на пријем, а обе рукавице држали у левој руци. Тако су у сваком тренутку били спремни за поздрав, а истовремено су поштовали прописе који су налагали да рукавице морају бити уз униформу.
На балу су правила била другачија
На баловима је важило потпуно супротно правило - господин није смео да плеше без рукавица, јер се сматрало непристојним да даму додирује голом руком.
С друге стране, за столом се није смело јести у рукавицама, нити су се оне носиле током играња карата. Због тога су официри током једне вечери више пута скидали и облачили рукавице, а када их нису носили, држали су их у руци. Искусним посматрачима то је чак откривало да ли официр иде на плес, вечеру или у салон за разговор.
Голе руке у цркви и приликом заклетве
Постојале су и прилике када су рукавице морале да се скину из симболичних разлога. У православним храмовима верници су се крстили и целивали иконе искључиво голом руком, а и војничке заклетве полагане су откривеним дланом.
Рукавица је у официрској култури била и симбол части. Иако су приче о бацању рукавице као позиву на двобој углавном остале у књижевности, сама рукавица и даље је представљала предмет повезан са чашћу, достојанством и официрским кодексом.
Практичан разлог
Поред правила бонтона, постојао је и врло практичан разлог због којег су официри често носили рукавице у руци.
Беле свечане рукавице лако су се прљале, а после само неколико руковања или једне балске вечери често су морале на чишћење или замену. То је представљало значајан трошак, посебно за ниже официре који су живели искључиво од војничке плате. Када би држали рукавице у руци уместо да их стално носе, официри су их чували од прљања и хабања, продужавајући им век трајања.
Тако рукавица у шаци није била знак непажње или случајност, већ део сложеног система правила који је обликовао свакодневни живот руских официра крајем 19. и почетком 20. века.