Човек можда не може да живи вечно, али би граница људског живота могла да буде много даље него што данас замишљамо. Иако истраживачи првобитно нису намеравали да утврде крајњу границу људског живота, већ да испитају како различити биолошки процеси доприносе старењу, њихова анализа указала је на само један механизам који би могао да ограничи живот, чак и ако би остали узроци старења били успешно контролисани.
Реч је о соматским мутацијама - ситним, случајним променама у ДНК које могу да настану приликом деобе ћелија. Људски организам поседује веома ефикасне механизме за препознавање и исправљање таквих грешака, али они нису савршени, па се део мутација током живота ипак задржава и постепено нагомилава.
Већина тих промена је безопасна и не оставља приметне последице. Неке, међутим, могу да допринесу настанку рака. Истраживачи су пошли корак даље и поставили питање шта би се догодило када би медицина у будућности могла успешно да контролише рак, као и друге механизме повезане са старењем.
Према моделу научника из Сколковског института за науку и технологију у Русији, нагомилавање соматских мутација ни тада не би престало. Када би их током живота постало превише, оне би постепено нарушавале нормалан рад ћелија, оштећивале ткива и на крају могле да доведу до отказивања органа. Управо због тога овај процес би могао да представља својеврсну биолошку границу људског животног века.
Како човек стари, његов организам пролази кроз велики број промена које заједно називамо старењем. На биолошком нивоу, оне обухватају различите процесе - од скраћивања теломера (заштитних завршетака хромозома), до слабљења способности ћелија да уклањају отпадне материје. Соматске мутације представљају само један део тог сложеног процеса, али би њихов значај могао да постане много већи уколико би остали механизми старења једног дана могли да се успоре или зауставе.
Резултати, објављени у научном часопису "Нејчер", су показали да би, у хипотетичком сценарију у којем медицина може да контролише све друге механизме старења, просечан животни век човека могао да износи између 146 и 194 године. Тачна процена зависи од варијанте модела која се користи.
Разматрали су и много екстремније сценарије - према њиховим прорачунима, у изузетним теоријским условима човек би могао да достигне чак 627 година живота. Та бројка, међутим, не представља очекивани животни век, већ крајњу теоријску вредност добијену моделом под веома специфичним претпоставкама.
Дакле, чак и када би у будућности био пронађен начин да се спрече или лече готово сви познати механизми старења, модел не указује на могућност бесмртности. С друге стране, показује да би потенцијални људски животни век могао да буде знатно дужи од онога који данас сматрамо уобичајеним.
Иако научници не очекују да ће људи ускоро почети да живе век и по или два, резултати модела могли би да помогну у разумевању тога који делови организма представљају највећи изазов за будуће терапије усмерене на продужење живота, преноси руски портал "Новости".