Летњи месеци су ризичнији период у саобраћају, пре свега због изузетно великог броја возила на путевима у односу на друге делове године, објаснио је стручњак за безбедност у саобраћају, професор Милан Вујанић. Посебно је упозорио на умор возача, који драстично повећава ризик од саобраћајних незгода јер успорава реакције и смањује концентрацију, способност уочавања опасности и правилне процене ситуације.
Према подацима, у прве две недеље јуна у саобраћајним несрећама живот изгубило 17 особа, док је само током једне недеље средином месеца евидентирано чак 667 саобраћајних незгода. Вујанић је за Тајнуг навео да током летњих месеци има мање тешких незгода, јер због већих гужви возила се крећу мањим брзинама, па су самим тим и последице незгода мање.
Као један од великих проблема током овог периода издвојио је транзитни саобраћај. Међу возачима у транзиту има много оних који не познају крај кроз који пролазе, а истовремено настоје да што пре стигну до одредишта. Због тога неретко не праве паузе, настављају пут уморни и возе са смањеном концентрацијом.
Када је реч о најчешћим узроцима тешких саобраћајних несрећа, Вујанић је на првом месту издвојио изненадно насталу опасну ситуацију - када неко од учесника у саобраћају уради нешто што други не очекује. Следе погрешна процена ситуације и грешка у управљању возилом.
"Имамо и један од узрока који је редак, али који се догађа, а то је када се догоди отказ - рецимо одрон пута, камења које пада на пут, на неком месту има бара, па возило проклиза. Ако возач вози брже, онда лакше може доћи до незгоде, или ако није пажљив и користи телефон", изјавио је професор.
Вујанић је посебно нагласио да је умор изузетно опасан фактор када је реч о саобраћајним несрећама. Због тога се возачима препоручује да на свака два сата направе паузу, стану на пумпу и протегну ноге, како би након одмора поново били способни да безбедно наставе вожњу.
Стручњак сматра да само повећање новчаних казни не би значајно допринело смањењу броја саобраћајних незгода и погинулих. Према његовом мишљењу, казне би требало осмислити тако да заиста погоде прекршиоца и буду примерене ономе ко је прекршај починио.
Како је навео, ако особа која зарађује 3.000 евра буде кажњена са 10.000 динара уместо садашњих 5.000, то за њу неће представљати значајан финансијски проблем. Исти износ, међутим, може бити велико оптерећење за особу чија пензија износи 35.000 динара.
Због тога Вујанић сматра да казне треба осмислити тако да буду неприхватљиве за онога ко направи прекршај. Као пример навео је брзу вожњу, за коју би, према његовом мишљењу, ефикаснија санкција била забрана управљања возилом у трајању од пет дана, јер би таква мера највише погодила саме возаче.
"Имали смо казну да онај ко у насељу прекорачи брзину за више од 30 километара, тада добије месец дана забране управљање. То је било до 2014. године и ми смо до тада имали минимум погинулих у Србији који је био 536. Битно је да казна не буде прихватљива", закључио је.