Ово је најбоље време за прву посету кардиологу, објашњава руски стручњак

Прва посета кардиологу препоручује се уколико постоје тегобе, али тренутак када ће неко почети редовно да одлази код овог лекара зависи од више фактора, према главном кардиологу Кемеровске области Алексеју Алексенку.

"Све зависи од присуства фактора ризика за кардиоваскуларне болести и постојећих тегоба. Ако их нема, прва посета кардиологу ће вероватно бити упут од лекара опште праксе након лекарског прегледа, прегледа медицине рада или позива за војну службу или друге комисије", рекао је Алексенко за РИА Новости.

С друге стране, кардиолошко праћење у неким случаејвима може почети знатно раније.

"Ако постоји наследна предиспозиција, фактори ризика, тегобе или патолошке промене у тестовима, онда кардиолошко праћење може почети у детињству", навео је лекар.

Руски научници развили нови систем за рано откривање ризика од срчаних обољења

Шта треба пратити између 18. и 40. године

Кардиолог је посебно издвојио период између 18. и 40. године, када би свако требало да зна свој ниво глукозе и холестерола, а препоручује и да се повремено ради електрокардиограм (ЕКГ). После 40. године, препорука је да лекарски прегледи постану годишњи, како би се редовно добијали најновији подаци о тим показатељима.

Истовремено би пацијенти требало да прате крвни притисак, срчану фреквенцију, антропометријске мере и телесну тежину.

"Почев од 40. године, требало би да се подвргнете годишњим лекарским прегледима како бисте добили ажуриране податке о горе наведеним индикаторима, и да пратите крвни притисак, срчану фреквенцију, антропометријске мере и тежину, како самостално, тако и током прегледа код лекара", објаснио је кардиолог.

Редовно праћење, међутим, не подразумева исти обим прегледа у свим ситуацијама. Уколико се појаве тегобе повезане са кардиоваскуларним системом или се утврде патолошке лабораторијске или инструменталне абнормалности, листа потребних прегледа може бити проширена.

"До 50. године обавезни су ехокардиограм, холтеров ЕКГ мониторинг, 24-часовни монитор крвног притиска и свеобухватни липидни профил", навео је Алексенко, преноси "РИА Новости".

Шта се препоручује до 60. године

"До 60. године, чак и ако нема типичних клиничких знакова коронарне артеријске болести, неопходни су тестови оптерећења како би се открила скривена коронарна инсуфицијенција", закључио је Алексенко.

Тако, према препорукама које је навео кардиолог, време прве посете и обим праћења зависе од тегоба, фактора ризика, наследне предиспозиције и резултата тестова, док се са годинама повећава и број показатеља и прегледа које треба пратити.