Друштво

"Када је дете жедно, већ је касно": Стручњак саветује како да правилно заштитите дете током врућине

Иако високе температуре многима доносе нелагодност, код деце могу врло брзо да доведу до дехидратације и озбиљнијих здравствених проблема. Зато стручњаци упозоравају да током врелих дана није довољно само склонити их у хлад, већ родитељи морају да прате њихов унос пића, хране и време боравка напољу.
"Када је дете жедно, већ је касно": Стручњак саветује како да правилно заштитите дете током врућинеGetty © LeManna

Иако многа деца воле да се играју напољу током лета, високе температуре по њих могу имати озбиљне последице.

"Деца су током екстремно високих температура изложена већем ризику од одраслих, јер брже дехидрирају и лакше могу да доживе топлотни удар", упозорава кардиолог и специјалиста спортске медицине др Горан Вукомановић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Као најважнију меру заштите издваја једноставну навику - а то је редован унос течности.

"То делује тривијално и банално, али је у ствари суштина. Деца пију тек када осете жеђ, а када се јави осећај жеђи већ је касно. Зато их треба научити да пију воду и онда када нису жедна," рекао је стручњак за РТС.

Зато родитељима саветује да најмлађој деци током целог дана нуде воду, уз редовне, али лагане оброке.

Посебну пажњу, додаје, треба обратити на децу која време проводе на базенима или на мору, јер боравак у води ствара осећај расхлађености (који може да "превари") и потискује осећај жеђи.

Зато у таквим околностима унос воде треба да буде већи. Деци школског узраста, уколико нису физички активна, потребно је најмање два литра течности дневно, док се са сваким додатним напором повећава и потреба организма за хидратацијом.

Недовољан унос течности, уз појачано знојење, може додатно да оптерети децу која су склона нижем крвном притиску, посебно ако је то стање наследно у породици.

"Вртоглавица, малаксалост и недостатак енергије често су последица ниског крвног притиска, који није болест већ склоност, али га недостатак течности и велике врућине додатно погоршавају," рекао је кардиолог.

Када је реч о исхрани, препорука је да деца не прескачу доручак и да током дана једу лакшу храну, са што више свежег воћа - а прерађене намирнице, попут виршли, грицкалица и сличне хране, требало би свести на минимум.

Поред заштите од врућине, важно је и смањити излагање сунцу. Ни боравак у хладовини, нити у води, не штите у потпуности од ултраљубичастог зрачења, због чега креме са високим заштитним фактором треба нанети пре изласка на сунце и поново их наносити после сваког купања и брисања пешкиром.

Симптоми као знак упозорења

Родитељи би требало да обрате пажњу и на прве знаке да је дете тешко поднело високе температуре. Главобоља, малаксалост, губитак енергије и повишена температура могу бити упозорење на топлотни удар, али и на летње инфекције, попут гастроентеритиса праћеног повраћањем и проливом, које додатно повећавају ризик од дехидратације.

Физичке активности у најтоплијем делу дана треба избегавати. Ако деца већ време проводе напољу, најбоље је да то буде у раним јутарњим или вечерњим часовима, по могућству у природи и у хладу, док интензивне тренинге и веће напоре треба одложити док не прођу екстремне врућине.

За крај је др Вукомановић истакао три најважније препоруке за родитеље и децу: "Будите у хладу, будите код куће кад год је то могуће, правилно климатизујте простор и уносите што више течности."

image
Live