Шест и више сати дневно испред екрана може да повећа ризик од депресије. С друге стране, чак и кратко ограничење времена проведеног на друштвеним мрежама може позитивно да утиче на психичко стање, објашњава докторка медицинских наука и ванредна професорка Катедре за клиничко здравствено моделирање и персонализовану медицину Новосибирског државног универзитета (НСУ) Марија Матвејева.
"Студије показују да 6 или више сати времена екрана дневно повећава ризик од депресије, док ограничавање друштвених мрежа на око 30 минута дневно може побољшати благостање“, рекла је Матвејева.
Она је објаснила да читање са екрана често подразумева мултитаскинг због непрестаних обавештења и порука које прекидају пажњу.
"Примамљиво је да пређете да једне на другу картицу или поруку. Ово разбија фокус, а мозгу је теже да темељно обради текст, ухвати контекст и запамти детаље", навела је она.
Упозорава да временом такав образац може да отежа дуготрајно усмеравање пажње на један задатак и одржавање концентрације.
Стручњак истиче и да приликом читања са екрана често користимо нелинеарне стратегије, попут претраживања по кључним речима, брзог померања садржаја и процењивања текста на основу наслова. Иако нам такав приступ убрзава проналажење информација, он доводи до фрагментарне перцепције, због чега је теже запамтити детаље и сагледати целину.
Како је истакла, студије потврђују да су разумевање и памћење информација приликом читања са екрана често слабији него када се чита са папира, а та разлика је посебно изражена код сложенијих текстова, преноси "РИА Новости".
Њено мишљење подржавају и резултати једног психолошког истраживања које указује на повезаност прекомерне употребе мобилних телефона и осећаја отуђености.
Према налазима студије, штетна употреба телефона подразумева стално пребацивање између апликација, губитак контроле над временом проведеним испред екрана и занемаривање обавеза, што може да буде повезано са лошијим менталним здрављем, нарушеним односима и слабијим академским резултатима.
У једномесечној студији, у којој су праћене свакодневне навике више од стотину студената, показано је да постоји двосмерна веза између коришћења телефона и осећаја нефокусираности. Дани са више времена проведеног уз телефон често су били праћени већим осећајем отуђености наредног дана, док су периоди досаде и слабије концентрације повећавали вероватноћу да ће сутрадан више времена бити проведено испред екрана.
Тако настаје зачарани круг: скроловање краткорочно може да ублажи досаду, али дугорочно додатно продубљује проблем. Због тога стручњаци сматрају да није довољно само смањити време проведено уз телефон, већ га је потребно заменити конкретним и смисленим активностима, попут спорта, хобија, структурисаних обавеза или периода учења и рада без телефона.