Друштво

Почела јавна расправа о кровном образовном закону, Станковић: Морамо бранити образовни систем

Министар просвете каже да је кровни образовни закон рађен "под сенком догађаја од прошле године" када је, како је рекао, била највећа образовна криза у историји српске државе, те да су имали и то у виду када је рађен Нацрт измена ЗОСОВ-а
Почела јавна расправа о кровном образовном закону, Станковић: Морамо бранити образовни систем© Министарство просвете

У Београду је данас одржана јавна расправа о Нацрту измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), а министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је да ново законско решење представља корак напред у правцу функционисања и организовања образовног система као и да ће реафирмисати васпитно-образовну улогу школе.

"Нови закон ће донети ефикаснији, одговорнији, пре свега отворенији приступ образовном процесу. Све оно што су била позитивна достигнућа старог закона биће задржана, пре свега у оном домену који омогућава активну улогу и партиципацију родитеља и других ваншколских субјеката у процесу одлучивања и рада школе", рекао је Станковић за Танјуг.

Навео је да ће новим законом бити подигнут степен одговорности за оно што је изворна мисија школе, а то је васпитно-образовни рад.

"На велика врата ћемо покушати да реафирмишемо васпитну улогу школе, увешћемо већи степен ефикасности у управљању институцијама и покушаћемо да систем учинимо доступним за све, ефикаснијим и да створимо једну добру основу да образовање постане централни ресурс за напредак овог друштва, дакле основа за лично и друштвено благостање и напредак", навео је Станковић.

Оценио је да Нацрт закона није дискриминаторски и да не угрожава ничију слободу, нe спутава било кога и ни на који начин не умањује права ученика, наставника, нити родитеља. Нагласио је да измене и допуне иду у корак са реформама које се већ спроводе на нивоу планова, програма и начина подучавања у образовним установама.

Говорећи о јавној расправи, навео је да је данашња дебата била жива, динамична и демократска и додао да се конструктивни предлози стручне јавности неће игнорисати. Планирано је да јавна расправа о Нацрту закона траје до 23. августа. 

"Чули су се опречни тонови, али је све остало у границама пристојности. Неке од примедби које иду у правцу прецизирања неких надлежности или пак неких института које познаје закон, мислим да рационално можемо да размотримо и имплементирамо у нови закон. ​Ми јавну расправу не схватамо као неко бојно политичко поље, него као шансу да закон иновирамо, да направимо један корак напред у правцу функционисања и организовања нашег образовног система и у том контексту настављамо даље", нагласио је Станковић.

Додао је да прво Влада Србије треба да усвоји Нацрт и да се очекује да ће убрзо бити предмет расправе на надлежном скупштинском одбору.

"Дакле, имаћемо, ја се надам, за следеће заседање Скупштине, претпостављам, потпуно комплетиран Предлог закона који ће ићи у правцу тога да побољша стање у нашем образовном систему, да га учини функционалним, да негде осујети било какву намеру да се тај систем злоупотребљава, пре свега у политичке сврхе", рекао је министар.

​Осврћући се на шири контекст доношења акта, Станковић је напоменуо да се закон пише "под сенком догађаја од прошле године, када смо имали највећу образовну кризу у историји српске државе".

"Ми морамо имати у виду то искуство, ми морамо бранити образовни систем уколико неко покуша да га злоупотреби и у том контексту неке ствари су можда стриктније и прецизније дефинисане, али то није учињено ни у контексту угрожавања неких права деце, нити у контексту угрожавања права родитеља на бригу о својој деци, нити у контексту неких академских слобода које треба да постоје у образовној заједници", закључио је Станковић.

Иначе, једна од највећих новина је да се Нацртом измена и допуна ЗОСОВ-а предвиђа да Савет родитеља има мање чланова. Тренутно Савет родитеља имао представнике родитеља свих одељења у школи. То значи да уколико школа има 40 одељења у Савету има 40 родитеља. Предложено је да се тај број смањи и да основне школе имају највише осам чланова, а средње 15.

Ђацима је дозвољено да се организују у ученички парламент, али није дозвољено удруживање у групе, клубове, секције. Новина за наставнике је да ко не држе наставу и после писменог упозорења, аутоматски губе лиценцу за рад.

image
Live