
Почела јавна расправа о кровном образовном закону, Станковић: Морамо бранити образовни систем

У Београду је данас одржана јавна расправа о Нацрту измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), а министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је да ново законско решење представља корак напред у правцу функционисања и организовања образовног система као и да ће реафирмисати васпитно-образовну улогу школе.
"Нови закон ће донети ефикаснији, одговорнији, пре свега отворенији приступ образовном процесу. Све оно што су била позитивна достигнућа старог закона биће задржана, пре свега у оном домену који омогућава активну улогу и партиципацију родитеља и других ваншколских субјеката у процесу одлучивања и рада школе", рекао је Станковић за Танјуг.

Навео је да ће новим законом бити подигнут степен одговорности за оно што је изворна мисија школе, а то је васпитно-образовни рад.
"На велика врата ћемо покушати да реафирмишемо васпитну улогу школе, увешћемо већи степен ефикасности у управљању институцијама и покушаћемо да систем учинимо доступним за све, ефикаснијим и да створимо једну добру основу да образовање постане централни ресурс за напредак овог друштва, дакле основа за лично и друштвено благостање и напредак", навео је Станковић.
Оценио је да Нацрт закона није дискриминаторски и да не угрожава ничију слободу, нe спутава било кога и ни на који начин не умањује права ученика, наставника, нити родитеља. Нагласио је да измене и допуне иду у корак са реформама које се већ спроводе на нивоу планова, програма и начина подучавања у образовним установама.
Говорећи о јавној расправи, навео је да је данашња дебата била жива, динамична и демократска и додао да се конструктивни предлози стручне јавности неће игнорисати. Планирано је да јавна расправа о Нацрту закона траје до 23. августа.
"Чули су се опречни тонови, али је све остало у границама пристојности. Неке од примедби које иду у правцу прецизирања неких надлежности или пак неких института које познаје закон, мислим да рационално можемо да размотримо и имплементирамо у нови закон. Ми јавну расправу не схватамо као неко бојно политичко поље, него као шансу да закон иновирамо, да направимо један корак напред у правцу функционисања и организовања нашег образовног система и у том контексту настављамо даље", нагласио је Станковић.
Додао је да прво Влада Србије треба да усвоји Нацрт и да се очекује да ће убрзо бити предмет расправе на надлежном скупштинском одбору.
"Дакле, имаћемо, ја се надам, за следеће заседање Скупштине, претпостављам, потпуно комплетиран Предлог закона који ће ићи у правцу тога да побољша стање у нашем образовном систему, да га учини функционалним, да негде осујети било какву намеру да се тај систем злоупотребљава, пре свега у политичке сврхе", рекао је министар.
Осврћући се на шири контекст доношења акта, Станковић је напоменуо да се закон пише "под сенком догађаја од прошле године, када смо имали највећу образовну кризу у историји српске државе".
"Ми морамо имати у виду то искуство, ми морамо бранити образовни систем уколико неко покуша да га злоупотреби и у том контексту неке ствари су можда стриктније и прецизније дефинисане, али то није учињено ни у контексту угрожавања неких права деце, нити у контексту угрожавања права родитеља на бригу о својој деци, нити у контексту неких академских слобода које треба да постоје у образовној заједници", закључио је Станковић.
Иначе, једна од највећих новина је да се Нацртом измена и допуна ЗОСОВ-а предвиђа да Савет родитеља има мање чланова. Тренутно Савет родитеља имао представнике родитеља свих одељења у школи. То значи да уколико школа има 40 одељења у Савету има 40 родитеља. Предложено је да се тај број смањи и да основне школе имају највише осам чланова, а средње 15.
Ђацима је дозвољено да се организују у ученички парламент, али није дозвољено удруживање у групе, клубове, секције. Новина за наставнике је да ко не држе наставу и после писменог упозорења, аутоматски губе лиценцу за рад.




