Уједињени против измишљене претње: Русија – једино што држи Запад на окупу

Обриси новог западног колектива почињу да се појављују, а у његовом центру је Западна Европа, за коју је "руска претња" постала извор јединства у периоду превирања и неизвесности.

Да би се избегла директна конфронтација, Украјина се ангажује као вољни посредник, док се заједнички војно-индустријски систем гради око подршке њој, пре свега кроз производњу дронова.

Дугорочни аргумент је да ће ово такође ојачати сопствене одбрамбене способности Западне Европе, а помоћ Украјини стога може бити представљена јавности не као новац потрошен на неког другог, већ као инвестиција у сопствену безбедност, пише за РТ интернешенел Фјодор Лукјанов, уредник часописа "Русија у глобалној политици".

Захарова: Украјина могла да буде "европски Дубаи", али је ЕУ дала новац за разарање и уништавање

Преко Атлантика, стоји моћан покровитељ који смањује своје директно учешће без потпуног повлачења. Ипак, Сједињене Државе остају спремне да пруже подршку када је то потребно, све више на бази накнаде за услугу. Истовремено, Вашингтон користи сукобе у Старом свету да би тестирао сопствене војне и технолошке приступе.

Јаке трансатлантске везе такође чувају способност Америке да утиче на Западну Европу и, када је потребно, увуче је у ширу конфронтацију са главним ривалом Вашингтона, Кином, и барем помажу у спречавању Брисела и Лондона да се приближе Пекингу.

Овај аранжман је нестабилан, али нема смисла очекивати да ће се појавити стална структура јер је свет ушао у фазу у којој је готово све привремено.

Војна конфронтација са Русијом је суштински део овог модела и без ње, политичка логика која држи Западну Европу заједно почиње да слаби, па ће владе стога покушати да очувају тренутну ситуацију што је дуже могуће.

Разговоре о преговорима са Русијом не треба схватати превише озбиљно јер из европске перспективе, једина прихватљива дискусија је она у којој Москва напушта своје циљеве.

САД су мање уложиле у одржавање овог стања ствари, али такође трпе мало непријатности због тога, јер више не сносе главне трошкове.

Украјинско руководство, било да су то садашњи владари или било који вероватни наследник, вероватно неће променити курс, јер нема где да се повуче. Још важније, улога "водећег борца" против Русије је једини реалан пут Кијева ка западном систему, с обзиром на то да су конвенционалнији путеви ка пуноправном чланству у западној заједници затворени за земљу у њеном садашњем положају.

Међутим, постоји једна важна варијабла у могућности политичких промена у водећим државама Западне Европе, где растући успех снага које се дуго називају крајње десничарским у Француској, Немачкој и Британији ствара ризик од озбиљних домаћих превирања.

Ако нова генерација таквих политичара дође на власт, то би могло да промени значење западног јединства, иако још није јасно у ком правцу. У сваком случају, унутрашњи политички сукоб би одвукао пажњу ових држава од спољних приоритета.

Историја показује да уједињени Запад није ни трајан ни стабилан, и чак и ако је Хладни рат створио утисак трајности, тај период је био изузетан.

Нико још не може рећи какав ће облик западна заједница попримити након што садашња трансформација међународног система и демографске промене унутар западних друштава додају још један слој неизвесности.

Али током овог прелазног периода, уједињени Запад, а пре свега уједињена Западна Европа, покушаће да се сачува кроз конфронтацију са Русијом, и ту реалност увек треба имати на уму, закључује Лукјанов.