Рад на отвореном током топлотног таласа: Смернице за безбедност радника могле би да постану обавезне

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разматра могућност да смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама постану обавезујуће. О томе се већ води дијалог са представницима послодаваца и синдиката, док су због актуелног топлотног таласа послодавцима поново упућене препоруке за организацију рада, како је изјавила Мира Божић из Управе за безбедност и здравље на раду.

Божићева је подсетила да је Министарство прве смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама донело још 2013. године, због све топлијих лета и све дужих топлотних таласа у Србији.

Смернице су ревидиране 2024. године како би помогле послодавцима, запосленима и стручним лицима која се баве безбедношћу и здрављем на раду да што боље организују посао у условима сада већ екстремно високих температура.

Она је навела да су у смерницама детаљно разрађене мере, пре свега са здравственог аспекта.

"Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту где су примењене све мере безбедности и здравља на раду. Послодавци не могу да утичу на спољне температуре, али су дужни да процене ризике - да се не обавља тежак физички рад у најтоплијем делу дана, да се врши честа ротација запослених, као и да се организују чешће паузе", рекла је Божићева.

Она је истакла да је посебно важно обезбедити простор у којем запослени могу да се одморе и скину личну заштитну опрему, која их додатно оптерећује током рада на високим температурама.

Према њеним речима, најугроженији су запослени у грађевинарству, пољопривреди, комуналним делатностима, хитним службама, као и радници који раде на далеководима.

Божићева је подсетила да је и даље на снази препорука Владе Србије, донета пре више од десет година, да се у периоду од 11 до 16 часова избегава обављање тешких физичких послова на отвореном.

"Како живот и посао морају да се одвијају, иако то није увек изводљиво, постоје све ове организационе, техничке и здравствене мере", нагласила је она.

Здравствене мере подразумевају и упутства радницима како да реагују уколико осете мучнину, главобољу или конфузију.

"Да не би дошло до топлотног удара - када дође до њега, више се прва помоћ не може применити, већ се обавезно позива хитна помоћ", упозорила је.

Она је додала да и запослени и послодавци могу саветодавно да се обрате Инспекцији рада, која контролише примену мера безбедности и здравља на раду, а инспектори могу наложити послодавцима да отклоне уочене недостатке. Уколико се њихови налози не испоштују, могу бити покренути прекршајни поступци.

Божићева је потврдила да се озбиљно разматра могућност да смернице постану законски обавезујуће.

"О томе се доста разговара и размишља и водимо дијалог са социјалним партнерима - представницима послодаваца и репрезентативних синдиката. Смернице из 2024. године урадили смо уз помоћ пројекта Европске уније, у сарадњи са Унијом послодаваца, Самосталним синдикатом и Синдикатом 'Независност'", рекла је она.

Додала је да и државе чланице Европске уније разматрају слична решења.

Како је навела, на нивоу Европске уније још не постоји посебан пропис који уређује ову област, али је Европска агенција за безбедност и здравље на раду 2022. или 2023. године донела смернице. Према њеним речима, у израду домаћих смерница била је укључена и академска заједница, јер је реч о озбиљном и сложеном питању.